Тегелтија треба да поднесе оставку

Милан Тегелтија је закуцао посљедњи ексер у мртвачки сандук институције Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС). У томе му је здушно помагало тринаест чланова ВСТС, којим је вјешто управљао пуних пет година. Био је то суноврат од кога се не опоравља. Правосуђе је у коми. Нема ко да му прикључи инфузију.

Република Српска 28.05.2019 | 09:56 Скандал "поткивања" објелоданио је оно о чему се годинама говори по кулоарима, али и у медијској и општој јавности. Зар годинама нисмо слушали како су иза именовања на судске и тужилачке функције стајале пријатељске, родбинске или политичке везе? Зар нас нису увјеравали да иза избора на најодговорније управљачке функције у правосуђу увијек стоји невидљива рука политике и њених мешетара? Зар се нисмо наслушали прича да се улазак у правосуђе и напредовање у каријери плаћа? Знало се, али се ћутало.  

Предсједник Тегелтија је признао да се у бањалучкој кафани састао са странком која је поднијела кривичну пријаву Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, да је затражио да му се достави број тужилачког предмета и обећао да ће "видјети са Далидом Бурзић" (главна тужитељица). И када се требало суочити са чињеницама, мајстор манипулације је сазвао ванредну сједницу ВСТС и затражио подршку. И добио је! Тринаест чланова ВСТС, који би требало да буду врхунска памет и савјест правосуђа, дало је једногласну подршку свом предсједнику! "Ви сте и даље наш предсједник", неко је гануто поентирао. Рецидив партијске диктатуре и Централног комитета!

Шта је подржало тринаест чланова ВСТС? Шта ће њихов предсједник "видјети са Далидом"? Да ли је посао чланова ВСТС и предсједника да се петљају у тужилачке и судске предмете? Да ли то овлаштење постоји у Закону о ВСТС као надлежност институције? Да ли су чланови ВСТС свјесни шта значе контакти са странкама у тужилачким и судским поступцима? Да ли знају шта подразумијева стандард непристрасног суда (правосуђа)? Да ли чланови ВСТС уопште знају шта су њихове законом прописане надлежности?

Погрешно је било на ванредној сједници ВСТС разговарати о предсједниковом учешћу у корупцији. Није ВСТС институција која то треба да утврђује. Ако је већ предсједник затражио обраћање својим колегама, требало је разговарати о његовим непримјереним контактима са странком у тужилачком поступку. А Тегелтија то, по сопственом признању, ради годинама ("урадио сам то до сада сто, триста, петсто пута", признаће). И Јадранка Локмич Мисирача му се придружила у признању (само "сто пута"!), мислећи, ваљда, да је раширена незаконита пракса чланова ВСТС олакшавајућа околност!? (Није то једина Тегелтијина незаконитост која испливава на површину у посљедње вријеме).

Милан Тегелтија није само судија, него је истовремено и функционер јавне власти. Као функционер јавне власти има одговорност према јавности. У основи одговорности према јавности је повјерење. А повјерење се стиче законитим, поштеним, моралним и етичким вршењем власти у интересу свих грађана. Да ли Тегелтија након "поткивања" има повјерење јавности? Не може имати! Повјерење не чека пресуду о кривици. Због тога се у демократском свијету оставке подносе одмах након што се упадне у скандал и повјерење пољуља. Дакле, Милан Тегелтија више није достојан да обавља дужност члана ВСТС и треба да поднесе оставку одмах.

Тринаест чланова ВСТС су грдно погријешили када су подржали Тегелтију. Морали су да знају да се на презумпцији невиности и недостатку доказа не може градити етика одговорности, појединачне и колективне. Морали су да знају да је чланом 6. став 1. тачка д) Закона о ВСТС предвиђено да "мандат члана ВСТС престаје ако не обавља своју дужност на правилан, дјелотворан и непристрасан начин". Не представља ли сусретање са странкама по кафанама (или било гдје!) обављање дужности на непримјерен и пристрасан начин? Да ли то уопште  треба доказивати након Тегелтијиног признања и очигледног доказа? Дајући подршку Милану Тегелтији, чланови ВСТС су додатно дискредитовали институцију, правосуђе и сами себе. Пљунули су себи у лице. Због недостојности и они морају да оду одмах!

Да је Тегелтија имао бар мало памети (никада је бахати самодршци нису имали!), поднио би одмах оставку и на тај начин поставио темеље одговорности чланова ВСТС и правосуђа. Нема у овој земљи ни једног примјера функционерске оставке као моралног чина. Можда би његов примјер бацио сјенку на учешће у скандалу "поткивања" и постао мјера правосудне части и достојанства!? Али, Милан и његови спасиоци нису од тог људског материјала. Због тога ће се "поткивање" дуго вући као метафора посрнулих људи и посрнулог правосуђа.

Засмијава нас Тегелтија својом одбраном по државним телевизијама како неки "центри параполитичке моћи" његовом дискредитацијом "желе да врате утицај бошњачке политике на правосуђе!" Ма, немој! Није ваљда бошњачка политика и њега довела на позицију предсједника ВСТС?  Није му, ваљда, бошњачка политика обновила мандат? Каква је то бошњачка политика која 15 година бира Србина да управља правосуђем? 

Мало се предсједник преиграо у логицирању. Јесте да је својски радио на елиминацији Бошњака на правосудним позицијама (ако је то бошњачка политика?), али јесте увео у правосуђе и све остале политике. Можда би било прецизније рећи да је утицај бошњачке политике замијенио утицајем бошњачке чаршије (помиње се извјесни Мухамед Ајановић!?), ако у томе има неке разлике!? Било би поштено да врати и бошњачку политику у правосуђе, кад је већ увео и остале.

Питају ме радознали новинари да ли ће Тегелтија бити кажњен. Неће! Нема ко да га казни. Могли су чланови ВСТС, али нису. Врана врани очију не вади. Важније им је било да га амнестирају. (Чиме ли их је "потковао"?) "А дисциплински тужилац", настављају са питањима. "Могао би", одговарам. Тегелтија је прво судија па тек онда члан и предсједник ВСТС. Да је којим случајем поднио оставку, да ли би могао да обавља судијску дужност и предсједникује Основним судом у Бањалуци, и поред непримјерених контаката са странкама!? Зар не слиједим здраворазумску логику? "А високи представник", не одустају. "Не призивам, али другог рјешења нема", одговарам. "Да сте на његовом мјесту...", већ ме нервирају. "Не бих се двоумио", одговарам и већ чујем како гомила креће према мени!

Срећом, Инцко се неће мијешати у свој посао.   

Аутор: судија Суда БиХ, Бранко Перић