Ин мемориам - Ники Лауда...
Ники Лауда, троструки шампион Формуле 1, преминуо је у 70. години, саопштила је његова породица. Дан који је Лауди променио живот: У болиду у пламену, 55 секунди! Свет тугује за великаном Формуле 1, Аустријанцем Никијем Лаудом.
Остали спортови 21.05.2019 | 22:45
"С дубоком тугом објављујемо да је наш вољени Ники мирно преминуо окружен породицом", наводи се у саопштењу које су пренели аустријски медији.
"Његова јединствена остварења као спортисте и бизнисмена остаће незаборавна као и његова жеђ за акцијом, његова директност и храброст. Он је узор за све нас, био је добар и брижан супруг, отац и дека и недостајаће нам", додаје се у саопштењу.
Ники Лауда је титуле светског првака у Формули 1 освајао 1975, 1977 и 1984, а возио је на 171 трци за Марч, БРМ, Ферари, Брабам и Мекларен.
Аустријанац је проблеме са здрављем још од 1976. године када је имао удес на Нирбургрингу.
Тада је скоро читав минут био заробљен у болиду који се запалио и добио је велике опекотине на лицу, а удисао је и токсичне материје. То је узроковало даље здравствене проблеме и две трансплантације бубрега, 1997. и 2005. године, а 2018. је имао трансплантацију плућа.
И даље се прича о његовом чудесном опоравку после инцидента и повратку на стазу само 42 дана касније, када је трку завршио на четвртом месту.
"Силина удара била је таква да ми је кацига спала са главе", причао је касније славни возач Формуле 1.
Легенда каже да му је касније у болници, свештеник давао последњу причест.
"Али ја нисам желео да умрем. Желео сам и даље да живим", причао је Ники.
Лауда је 1977. освојио другу титулу, да би се повукао 1979. године. Ипак, пет година касније, вратио се својој највећој љубави, поставши члан тима Мекларена. Те 1984. успео је да одвоји своју последњу титулу и уђе у историју спорта као први возач светски шампион који се вратио на стазу после првобитне одлуке да се повуче.
Пре шест година направљен је филм о њему у којем га је глумио Данијел Брил, док је његовог ривала Џејмса Ханта играо Крис Хемсворт.
После повлачења 1985. године, Лауда је зарађивао као приватни предузетник. Основао је сопствену авио компанију, коју је касније продао Рајанеру.
Такође, радио је и као ТВ коментатор и био је један од директора у тиму Мерцедеса, у којем је био и власник дела акција.
Троструки светски првак преминуо је током протекле ноћи у 70. години, после великих здравствених проблема које је имао после трансплантације плућа у јануару.
Лауда је обележио једну еру такмичења у најбржем каравану, а остаће упамћен по 25 победа, 54 пласмана међу три најбоља и фантастичној и бекомпромисној вожњи.
Лауда је 1. августа 1976. на Нирбургрингу доживео тежак удес у ком умало није изгубио живот.
О тој несрећи је касније причао много пута, било је право чудо како је успео да преживи после таквог удара у запаљеном болиду у ком је био заробљен чак 55 секунди.
Ники је тада задобио тешке повреде, велике опекотине у пределу главе и трајно је оштетио плућа и бубреге. Удисао је токсичне материје и остатак живота био је прожет константним здравственим проблемима.
Имао је две трансплантације бубрега, коначно и плућа. Међутим, како је уопште преживео пакао Нирбургринга, најбоље осликавају његове речи.
У једном од бројних интервјуа које је дао током каријере, Ники је причао о тим ужасним тренуцима.
"Знао сам да ће се тако непшто једном догодити. Срећан сам што сам преживео. Али, ви никад не почињете неку трку а да нисте спремни да вам се тако нешто догоди", причао је Ники још 1992. извештачу Сиднеј Морнинг Хералда, Питеру Фицсимонсу.
А онда о моменту удара.
"Ишао сам брзином од 280 на сат кад је нешто пукло и закуцао сам се право у зид. Болид ми се претворио у ватрену лопту и био сам у њему 55 секунди при температури од 800 степени, све док ме нису некако извукли. Био сам на ивици смрти данима", присећао се Ники.
Описао је и тренутке клиничке смрти после несреће.
"Било је то као да падам у неку велику рупу, желео сам да се препустим, да будем усисан у ту црну рупу, и да пустим да све иде.. Било је лепо. Некако сам схватио да је то било умирање и онда сам покушао да се тргнем из свега тога и пробудим", описује Лауда.
Каже да је онда уочио лица лекара око њега и покушао је да се концентрише на сваки глас који је допирао до њега. Само да што даље побегне од "црне рупе".
Три дана касније, осетио је да му је боље. После свега шест недеља, нашао се на стази у Монци, главе умотане завојима. Припремао се за трку! Каже да није осећао претерану храброст.
"Изашао сам на тренинг првог дана. Са првом брзином је све било у реду, али када сам пребацио у другу, умало се нисам унаредио од страха. Заиста. Нисам могао да возим, био сам уплашен".
Касније је било знатно боље. На трци је стартовао са четвре позиције. Имао је проблем јер му док је био на опоравку, нико није рекао да је дошло до промене у систему стартовања. Уместо означавања почетка спуштањем заставице, чекало се да се упали зелено светло.
"Био сам на старту питајући се где је човек са заставицом, када сам схватио да су сви око мене кренули. Са четвртог, пао сам на 15. место на првој кривини", причао је Лауда.
Бити возач Формуле 1 и то славан није лако. Не само што је ризично, већ се поставља питање шта ћете радити даље када се повучете.
"За тркање, као и било који други спорт важи да морате да имате јаку алтернативу. Бити на врху у спорту којим се бавите има своје предности, живите активно, зарађујете много новца, али на крајум шта ви радите? Досађујете се до краја живота осим ако не нађете неки већи изазов. Гледао сам многе возаче како се повлаче и како се после друже са млађим возачима, како би ваљда обнављали сећања на своје успехе, што је тужно".
Лауда је био касније успешан приватник, власник мини авио компаније, ТВ коментатор. Радио је за РТЛ, његови коментари били су јасни, бритки и бескомпроисни. Није бирао кога ће критиковати, само када је осећао да је у праву. Али зато је био више него коректан и сви га памте као великог зналца Формуле 1.
У историји овог спорта остаће упамћен као један од највећих. Виртуоз попут Фанђам, Сене, Кларка... Геније на свој начин.
Током каријере побеђивао је највећа имена, Емерсона Фитипалдија, Џодија Шектера, Нелсона Пикеа...
Остаће упамћен и по специфичном стилу. У ери када су модерне звезде Формуле 1 подсећале на холивудске звезде, Ники је добио надимак "Пацов". Не треба рећи због чега, али њему то никад није сметало.
После велике несреће 1976. одбио је да иде на пластичну операцију. Једноставно, само би ставио бејзбол качкет са логом свог спонзора, обукао би јакну од твида или џинс. Био је једноставног стила и није га занимало шта ће други причати о њему.
Јер он је био - Лауда. Јединствен. Непоновљив.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар