Велики интервју генијалног Ћавија...
Знам, оћелавићу као тренер Барселоне! Легендарни ас увелико се припрема за тренерски посао и не крије своје амбиције. . .
Фудбал 21.05.2019 | 22:04
Ћави одрађује последње играчке минуте у Ал Саду, где је претходних угостио екипу каталонског Спорта и са њима прошао кроз многе теме. Од актуелних, везаних за Барселону, до оних скопчаних са будућношћу, пре свега његовом. Као по обичају говорио је без пардона, искрено до коске и рационално. Свестан да ће бити и те како шкакљивих питања. О наследнику у Барси - Артуру, о Гризману, клупској управи, кога ће подржати на наредним изборима, када ће се сести на клупу Каталонаца, шта ће бити када се заврши Месијева ера...
Па да кренемо баш од Леа Месија. По многима најбољи фудбалер данашњице превалио је 30. Навијачи Барсе још не говоре отворено о страху од онога што следи после Месија, али чињеница је да се крај ближи...
"То је тако типично за Каталонце. Да говоре о пост Меси ери. Али Лео има још три или четири године на врхунском нивоу. Он брине о себи, професионалац је, јак, стабилан у сваком погледу, ментално звер... У свему он је број један".
Ћавијев одлазак такође је будио страх код навијача. Многи су баш његово име истурали на пиједестал из тог светог трлинга са Месијем и Инијестом. Као замена дошао је Бразилац Артур.
"Хоћете да упоредим нас двојицу? Да би било поштено, прво, морате да поредте Артура са 22 и Ћавија са 22. А не овог Артура и Ћавија у тридесетим, на врхунцу. Момак има иза себи врло добру сезону. Не губи лопту, има добра решења, интелигентан је. Има потенцијал да игра у Барси још 10 година. На бруталном нивоу. И све то ради без основног фудбалског образовања у Ла Масији. Са њим и Де Јонгом Барса је осигурала будућност. Да Лихт би такође морао да буде доведен".
Неизбежна тема јесте и Антоан Гризман. Да ли и њега треба потписати после свега, иако је свлачионица против његовог довођења?
"Разумем да је многе заболело оно што је радио прошлог лета. Ако је само то у питању, покушао бих да поразговарам са играчима, са читавом свлачионицом. Да их убедим да такав играч може да нас унапреди. Треба међутим видети ко ту профитира? Спортски директор? Валверде? Председник? Ако бих се ја питао урадио бих онако како мислим да је најбоље, макар се свлачионица не слагала, јер у суштини ја одлучујем. Било да је у питању Гризман или неко други. Друга је ствар када играча не желе ни тренер, ни група. Онда имамо проблем".
Ћавијев повратак на Камп Ноу, то је оно што навијаче највише занима... Када, како?
"Ако једног дана дођем у Барселону поново, бићу свестан последица. Тај клуб је сецкалица. Лакше би ми било да радим негде другде, али ја волим велике изазове. Знам шта ће бити. Оћелавићу или ће ми глава побелети. То је неизбежно".
А како је било кад сте отишли?
"Када напустите Барселону тело се издува, ослобађа се стрес. То је нешто веома занимљиво. Када сте толико година у систему ви не схватате шта вам се догађа, у коликом сте стресу свакодневно и то вам изгледа нормално. Тако дан за даном. Тек када изађеш - схватиш: мајко моја, где сам ја био! Какав притисак! Свака три дана тест, доказивање. Гледају вас, надзиру, лове грешку... Барса му дође као некакав вечни завршни испит. Али ја волим такмичаре, тај живот. Због тога желим после неколико година да се вратим и поново осетим тај адреналин, да будем на врху света".
У Катару је другачије...
"Одиграли смо један од првих мечева нерешено и био сам много љут. А онда сам видео своје саиграче потпуно опуштене, смирене. Тада схватите да постоје и неке друге ствари у животу, не само фудбал и победе. Катар ми је у неку руку отворио очи. Сада ми нуде добар тим да водим, то је врло добра прилика јер ми треба искуства на клупи, да се доказујем. У Барсиној филијали, на пример, било би много, много више притиска".
У Барси вас виде као новог Гвардиолу. То вас плаши?
"Знам за то. И не плаши ме. Знам да постоје одређена очекивања. Ценим то, али незамисливо ми је да преузмем Барсу сада. Потребно ми је искуство. Није време за то. Треба да почнем од нуле. Замислите да каријеру у инжењерству започињете тако што правите тунеле Валвидрере?! То је немогуће. Потребна вам је база, искуство које ја немам".
Какви су онда ваши планови?
"Људи из Катара желе да останем овде до Светског првенства, да им помогнем. Видећемо. То ће зависити и од тога како на мене гледају у Барси. Не кријем да је мој коначни циљ клупа Барселоне једног дана. Да, мислим да могу да будем добар тренер, имао сам сјајне учитеље".
По кулоарима се може чути да се Ћави сигурно неће враћати у Барсу на било коју функцију док је ту актуелна управа или док је ту Лео Меси...
"Ма нееее... Нипошто. То није тачно. Ја немам непријатеље. Немам ни лош однос са Бартомеуом, иако не кријем да бих на изборима подржао Виктора Фонта. Бартомеуу и његовим људима веома сам захвалан. Нудили су му нови уговор када сам одлазио. И Леа сматрам пријатељем. Не бих имао проблема са њим. Он би свакако био први са ким бих разговарао када бих се вратио у клуб. Меси је увек директан и искрен. Била би привилегија тренирати га".
Ћави се и даље игра, али увелико се и припрема за тренерску улогу...
"Летим редовно за Мадрид, не пропуштам часове и курсеве. Истовремено припремам АЛ Сад за наредну сезону. Предсезону, прелазни рок... Добро ми иде, динамична сам особа и све постижем. Досадно би било седети код куће".
Дакле, још један фудбалски наркоман, попут Гвардиоле?
"Ха, ха, ха... То је истина! И свиђа ми се. То је мој живот. Не могу без такмичења. Макар у картама, ако ништа друго. Само тако се осећам живим".
Замислите, пред очима су све слике из ваше каријере, сви трофеји. За коју фотографију се одлучујете?
"Све снове сам остварио као играч, освојио много трофеја, био шампион света са Шпанијом, нисам имао повреде... Ако бих морао да изаберем само једну слику, не би то била ниједна са пехаром или нешто слично. Одлучио бих се за слику на којој подижем Барсин дрес, а лопта ми је у ногама. То је нешто у чему сам највише уживао".
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар