Преминуо легендарни Ники Лауда...

Ники Лауда (1949-2019). . .  Легендарни троструки шампион Формуле 1 преминуо је у родном Бечу у 71. години.  Легендарни Аустријанац је освојио три Ф1 титуле возећи за Ферари и Мекларен.

Остали спортови 21.05.2019 | 11:19 Троструки шампион Формуле 1 Ники Лауде преминуо је у 71. години.

Легендарни Аустријанац, један од најпознатијих личности у историји мотоспорта, освајао је титуле са Фераријем 1975. и 1977. и са Меклареном 1984.

Ипак, за многе ће остати најчувенији његов удес, који је доживео 1976. на Великој награди Немачке. Тада је Лауда доживео удес и провео заробљен у запаљеном болид читав минут. Задобио је опекотине по лицу, које су биле опасне по живот. Поред тога, због удисања токсичних испарења, велико оштећење су доживели и његови унутрашњи органи, највише плућа и бубрези.

Због тога је имао две трансплатиције бубрега, а прошле године и плућа. Почетком године је био хоспитализован због грипа.

Његова породица је саопштила да је Ники "преминуо мирно“.

Лаудина возачка каријера је трајала од 1974. до 1985. а занимљиво је да је Лауда само шест недеља након тог страшног удеса возио Велику награду Италије. А чак се и исте сезоне борио за титулу са својим пријатељем Џејмсом Хантом.

Након возачке каријере, Лауда је имао и богату пословну каријеру. Имао је авионску компанију, био познато ТВ лице, а поседовао и 10 одсто у Мерцедес Ф1 тиму. На његов наговор, немачки тим је довео Луиса Хамилтона, петоструког Ф1 шампиона.



Један од највећих возача и имена Формуле 1 свих времена, симбол спортске куражи, Ники Лауда преминуо је јуче у родном Бечу у 71. години живота. Тихо и мирно, усред ноћи од компикација настлих пресађивањем плућа. Чувена несрећа на Нирбургрингу, која му је променила лични опис, али и сам Ф1 циркус, наплатила је последњу рату и узела последњи данак.  

Ники Лауда је један од симбола једне од највећих спортских организација. Човек без којег она не би била оно што јесте данас - глобална сила. Његов губитак би могао да се пореди и са оним Ајертона Сене, јер утицај и снага личности које су поседовали изградиле су и њих у симболе и хероје, али и саму Формулу 1.

Лаудино име се увек везује уз трагедију која се догодила 1. августа 1976. у Нирбурирнгу када је скоро на смрт изгорео након излетања са стазе које је узроковало да његов Ферари 312Т2 букне као шибица у кривини Бергверк. Несретни Лауда није успео да се искобеља из кокпита, већ је неко време горео поптуно свестан, "на живо", све док му нису у помоћ пристигла четворица његових колега. На сву срећу, на време да преживи, али прекасно да му спасу лице и плућа која су оштећена испарењима од горућег возила.

Само 40 дана касније он ће са још незараслим опекотинама трећег степена по лицу и рукама опет сести за волан Ферарија у покушају да спасе предност коју је имао у шампионату над великим ривалом и можда још већим пријатељем, Британцем Џејмсом Хантом. Касније су сведочили да му се тркачко одело толико натопило крвљу да га је једва скинуо у агонији. Није се предавао, али је те сезоне ипак одбио, признао је касније због великог страха, чак и панике, да вози последњу трку, ВН Јапана пошто је падала јака киша. Ханту је за преотимање титуле од повређеног пријатеља било потребно треће место, што је и успео.

Та несрећа у Нирбургрингу, која је након тога избачена за вијек и вјеков из Ф1 календара је не само довела до револуције у сигурности учесника у тркама, али и глобалног саобраћаја, него је, пре свега захваљујући Лаудиној храбрости, избацила најбржи циркус у прве редове комерцијалне спортске индустрије. Шоу је након тога заиста могао да почне, а одјек несретног догађаја и даље звечи аутомобилским спортом који му, бизарно било или не, много дугује.

Андреас Николас Лауда рођен је 22. фебруара 1949. у Бечу у веома богатој породици која се одувек снажно противила његовој страсти - брзој вожњи аутомобилима. Али, и поред тога млади Аустријанац је одлучио да је то његов животни и професионални пут и након година тркања у разним такмичења домогао се Формуле 1 са 22 године где је остао од 1972. до 1985. успут освојивши три шампионска пехара - 1975, 1977. и 1984. Ники је остао једини који је освајао титуле са два највећа ривалска тима у Формули 1, Ферарију и Мекларену.

Велики-мали Аустријанац је био у неколико наврата и гост Београда, пре свега као промотор једне телекомуникацоне компаније из његове домовине, тако да су и овдашњи представници медији имали прилику да га упознају, али и да попричају са њим. И једна ствар, један детаљ је остао упечатљив, а то су његове очи. Живе, интелигентне, са јаким жаром објашњавао је тајне Формуле 1 и присећао се, врло аналитички, често и са бритким смислом за хумор дана када је био возач. Врхунски возач. Видно оштећено, али помало чудно зарасло лице, једно уво које је деловало као да ће сваког тренутка отпасти, тек која влат косе вирила је испод качкета који је од инцидента у Нирбургрингу редовно носио. Сви ти детаљи откривали су јасно да је тај човек преживео трагедију. Али ју је преживео и наџивео, у правом смислу тих речи. Та несрећа је од њега, али и од саме Формуле 1 направила глобални феномен.

"Мени моје лице не смета овакво какво је, пошто сам жив и срећан. А ономе коме смета, то је његов проблем", говорио је живахни Бечлија.

Живео је брзо, широко и значајно оставивиши траг у спорту какав само одабрани остављају. Био је велики возач, врхунски бузнисмен оснивач три авио компаније (Лауда Аир, Ники и Лаудамотион), на крају и успешни менаџер у Ф1 тимовима, а последњих година је ту улогу обављао у шампионском Мерцедесу-АМГ Петронас Мотоспорту у ком је поседовао и 10 посто акција. Увек је био ту за своје младе колеге да им подели коју мудрост и напарви од њих боље људе и пре свега возаче. Био је неуморан иако га је здравље мучило од како је доживео несрећу у Нирбургрингу,

Ники Лауда је остао и остаће симбол Формуле 1, али и идол милионима клинаца, сада већ одраслим људима који су током последњих деценија минулог века гледали и волели Формулу 1. Да парафразирамо Ђорђа Балашевића, дошло му је време да вози неке небеске трке.

Извор: мондо.рс/моззартспорт