Сваки фармер да производи струју

Сваки фармер може производити и електричну енергију од метана, који се добија из стајског ђубрива. Зачетници ове еколошке производње струје у Босни и Херцеговини су пољопривредна задруга Ливач из Лакташа. Међутим, ријетки су слиједили овај примјер јер систем не само да не подстиче овакав начин производње струје већ су и бројни административни проблеми.

Босна и Херцеговина 05.05.2019 | 15:03 На 150 хектара плодне лијевчанске земље простире се Пољопривредна задруга Ливач, коју је основао бањалучки Царитас са циљем запослења људи из овог краја и увођења нових технологија као што је био плинско постројење.

Овдје се одлаже стајско ђубриво и у овом балону се сакупљају плинови који уколико се ђубриво одлаже напољу загађују атмосферу.

“Умјесто да смјесу плина пуштамо у атмосферу и доводимо до повећања концентрације угљен диоксида ми те плинове прикупљамо и на једноставан начин, без икакве велике технике, плинови иду на мотор ту се спаљују, мотор покреће генератор и добијамо електричну енергију”, објаснио је Драженко Будимир из ПЗ Ливач.

Ђубриво ослобођено плинова је еколошко и може се користи за обраду земљишта. На овај начин се може збрињавати сав органски отпад попут угинулих животиња, отпад из месне индустрије или настао прерадом воћа и поврћа, и добити струја. Међутим, власт БиХ овај начин производње енергије не препознаје као еколошки.

“Ми се посматрамо као енергетски објекат, иако је наша производња јако мала, то 40 киловата то је мало више је ово еколошка прича, али су код нас за разлику од ЕУ, па и земаља у окружењу помјешани неки појмови тако да ми тренутно немамо никаквих подстицаја за производњу електричне енергије”, казао је Будимир. 

Једно овакво био плинско постројење треба имати сву документацију за рад као термоелектрана. Док се овај еколошки начин производње енергије и истовремено збрињавања отпада спутава, подстиче се развој мини хидроелектрана, због чега се буне бројне невладине организације.

“Што се тиче обновљивиих извора енергије велико је питање да ли мини хидроелектране требају да спадајју у то управо због њиховог утицаја на животну средину, јер кад се добијају дозволе све ставља негдје са стране и не процјењује се негативан утицај на животну средину”, изјавио је Александар Жоља из хелсиншког парламента грађана Бањалуке.

На 244 ријеке у БиХ планирана је изградња 300 нових хидроцентрала, а до сада их је изграђено више од 80.

Бизнис.ба / Н1