Уставни суд БиХ нема легитимитет

Посљедња одлука Уставног суда БиХ о Дану Републике Српске је политички акт супротан пракси држава ЕУ и европском праву, а Уставни суд је још једном доказао да је постао инструмент политике, због чега, у очима грађана Републике Српске и БиХ, нема легитимитет, истиче се 21. Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

Босна и Херцеговина 05.05.2019 | 11:46 У Петом дијелу Извјештаја наводи се да је Уставни суд БиХ 29. марта неуставним прогласио актуелни закон Републике Српске о празнику који Српска обиљежава као дан њеног оснивања, упркос чињеници да је овај празник, према закону, потпуно секуларан и добровољан. “Ово питање су на одлучивање упутили делегати Вијећа народа Републике Српске на челу са СДА, странке која води бјесомучну кампању против легитимитета Републике Српске”, наводи се у Извјештају и оцјењује да ова одлука Уставног суда БиХ наглашава ургентну потребу за реформом ове правосудне институције с циљем враћања владавине права и повјерења међу конститутивним народима БиХ.

У најновијем извјештају се наглашава да је основа за овакву одлуку Уставног суда БиХ о Дану Републике правно неодбрањива.

“Дан Републике Српске, којим се обиљежава годишњица рођења Републике Српске, представља прославу њеног постојања које је у потпуности признато и прихваћено у Уставу БиХ као Анексу 4. Дејтонског споразума”, подсјећа се у Извјештају.

У овом документу се наводи да се у одлуци тврди да закон Републике Српске о Дану Републике крши “члан ИИ /4/ Устава БиХ у вези са чланом 1.1 и члан 2.а/ и ц/ Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и члан 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода”.

“Члан ИИ /4/ је одредба којом се забрањује дискриминација, слична одредбама које су садржане у уставима многих европских земаља. Уставни суд је наводи у вези са општим одредбама Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и Протокола 12. уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода којима се забрањује дискриминација, а које су генерално усвојене у Европи”, наводи се у Петом дијелу Извјештаја.

Међутим, појашњава се у Извјештају, у Републици Српској није познат ниједан примјер из Европе или из свијета уопште гдје је јавни празник забрањен на основу ових одредби којима се забрањује дискриминација.

“Земље широм Европе прослављају јавне празнике којима се обиљежава дан од посебног значаја за припаднике вјерске или етничке групе, готово у свим случајевима, за припаднике најбројније групе у земљи или дијелу земље. /Готово ниједна европска земља јавно не празнује важне исламске празнике или друге нехришћанске вјерске празнике упркос бројној муслиманској мањини/”, наглашава се у овом дијелу Извјештаја.

У документу се наводи и примјер да Аустрија, родна земља високог представника у БиХ Валентина Инцка, слави десет хришћанских празника као државни празник, укључујући и дан Светог Стефана /9. јануар/.

“Тројица страних судија Уставног суда, који су гласали за забрану Дана Републике, долазе из европских земаља у којима се неколико хришћанских празника обиљежава као државни празник. Идеја да су празници којима се обиљежавају дани од посебног значаја за одређену вјерску или етничку групу дискриминаторни нема упориште у европском праву”, истиче се у Извјештају.

У документу се подсјећа да је у студији Европског парламента из 2013. године наведено да је неколико уставних судова, рјешавајући наводно дискриминаторски карактер прописа којима се недјеља и најважнији хришћански празници проглашавају државним празницима одбацили ове предмете сматрајући да одлука законодавца као таква није нерационална с обзиром на вјерску и историјску традицију друштва и чињеницу да су ови празници, временом, попримили секуларно значење.

(Срна)