Путин и Ердоган амортизују Додика

Званичници Босне и Херцеговине и Турске потписаће данас Уговор о слободној трговини и Протокол о изградњи аутопута Сарајево-Београд. Аналитичари кажу да треба развијати добре односе са свима, извјештава Дојче веле.

Босна и Херцеговина 02.05.2019 | 17:02 Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик и члан Предсједништва Шефик Џаферовић на позив предсједника Републике Турске Рецепа Таyyипа Ердогана бораве у званичној посјети Турској. У Анкару је позван и члан Предсједништва Жељко Комшић који из оправданих разлога не може путовати. Најављено је потписивање новог Уговора о слободној трговини који омогућава БиХ слободан приступ тржишту Турске, као и Турској у БиХ када су у питању услуге и јавне набавке.

 „БиХ је, поред Сингапура, једина земља којој је Турска дозволила слободан приступ услугама и трговини", казао је министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, објашњавајући да би БиХ сада у Турску на годишњој основи требала извозити близу 15 хиљада тона меса.

Милорад Додик је уочи посјете изјавио да је побољшање економских односа главни мотив посјете Анкари, гдје ће се чланови Предсједништва БиХ срести са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом. Додао је да ће настојати „откочити" разговоре о најављеној турској подршци изградњи аутопута који би требало да повеже Београд и Сарајево, али и да ће се разговарати и о „бројним политичким питањима".

Додик се нада да ће турски званичници сугерисати да се у БиХ прво формира власт, а тек онда разговара о Акцијском плану за чланство у НАТО-у (МАП). 

„Очекујем да то чујем од Ердогана, што би значило да су се ови у Сарајеву прекомбиновали када је ријеч о опструкцији формирања власти",рекао је Додик. Бошњачки политичари, међутим, подсјећају да се БиХ већ опредијелила за МАП и прикључење НАТО-у, што је регулирано и Законом о одбрани.

Политички аналитичар из Сарајева Џевад Кучукалић каже да су односи БиХ и Турске „традиционално добри" те да се и од ове посјете могу очекивати додатни импулси међусобној сарадњи, разумијевању и конкретним пројектима. 

„Истина, владајућа партија турског предсједника је имала неуспјех на посљедњим локалним изборима, посебно у Анкари и Истанбулу, али то највјероватније неће утицати на најављене пројекте, међу којима су и заједничке инвестиције и извођење радова на спајању Сарајева, Београда и Истанбула. Турска има проблема и са америчким рестрикцијама због сувишног приближавања и сарадње Анкаре са Путином и Москвом и куповине иранске нафте, али ће остати код зацртаног плана договорене сарадње када је БиХ у питању", сматра Кучукалић.

Саговорник ДW-а вјерује да „добри" односи Ердогана и руског предсједника Владимира Путина могу „амортизирати" притиске и пријетње Милорада Додика сецесијом Републике Српске.

„Занимљиво је да се у свега неколико дана у Берлину и Турској разговара и о БиХ и региону. Ако не буде искључивости и инсистирања на максималистичким захтјевима, могло би то резултирати смиривању тензија, бољој сарадњи и бржем прикључењу држава регије Европској унији. Међутим, у ситуацији када је пут БиХ ка ЕУ још неизвјестан и далек, није лоше имати добре односе и са таквим силама какве су Турска, Русија или Кина, како због инвестиција, туризма и извоза, тако и глобалне политике и економије", истиче Џевад Кучукалић. 

БиХ има проблем са дефинисањем стратегије своје спољнеполитике, па се то рефлектује и на политике у билатералним односима, каже новинар БХРТ-а Бењамин Бутковић. 

„Због 'историјског дуга' према Сједињеним Америчким Државама у заустављању рата, БиХ је већ деценијама некритички окренута према Западу, а због геополитичке позиције према ЕУ. То је БиХ довело у трајну позицију зависника и послушника који при томе има проблем да схвати да ни са САД ни са ЕУ није у равноправном партнерству. Зато се у неким круговима поставља питање треба ли у односима с Руском Федерацијом и Турском, па и Кином заузети опрезнији став, да не би наљутила своје политичке туторе", каже Бутковић за Дојче веле. 

Он наглашава да БиХ у конкретном односу с Турском треба да води рачуна о својим интересима, прије свих економским, културним, али и историјским. 

„Политички интереси свакако нису јединствени у БиХ, па их је због тога у класичном националном смислу немогуће дефинирати. Спорни начин владавине турског предсједника треба оставити да ријеши турски народ, (не)поштивање људских права Турци морају рјешавати заједно с међународним организацијама које се тим питањем баве, однос према геноциду над Јерменима нека ријеше међународни судови и велике силе, БиХ се ту свакако неће ништа битно питати",каже Бењамин Бутковић.

Он закључује да „мала земља" на размеђу цивилизација мора водити прагматичну политику, оставити се приче о пријатељским земљама, јер свијет функционише на бази интереса, па треба узети највише што може и од Запада и од Истока, а велике утакмице пратити са трибина „јер им није дорасла".

(Дојче веле)