Прича: Кокошков није имао шансе!
Финикс је хаотична екипа с лудим власником и неспособном управом! Плесао је само једно лето, а праву прилику није добио.
Кошарка 28.04.2019 | 21:00
Једна од екипа која је одлучила да искористи систем и кроз младе таленте направи „ребилдинг“ је Финикс. Санси су у Лигу ушли 1968, а од средине седамдесетих година прошлог века су практично увек били плеј-оф екипа (од 1975. до 2010). Имали су тек једно раздобље у ком три године заредом нису били у плеј-офу, а и тада су били на ивици - сваки пут на деветом месту.
Било је много добрих генерација Финикса, али свима нам је у сећању, а и срцима, највише остала она чувена 'Севен сецондс ор лесс' генерација коју је покренуо тренер Мајк Д'Антони, а која је остала позната по свом брзом стилу игре која је на неки начин и претеча модерне кошарке, а коју је маестрално описао новинар Џек Мекалум у истоименој, једној од најбољих кошаркашких књига у историји. Последњи трзај те генерације био је у сезони 2009/10 када су Санси изгубили у финалу Запада од Лејкерса (2-4), а за Финикс су тада играли Стив Неш, Амаре Стодемајер, Грент Хил, ЏејсонРичардсон, Горан Драгић, Џаред Дадли, Леандро Барбоса, Ченинг Фрај и други. Сезону након тога је почело осипање – Амаре је пожелео да оде па је то и урадио, следили су га и други играчи, а пре почетка сезоне 2012/13 Неш је отишао у Лејкерсе.
То је на неки начин био и почетак потпуног потопа екипе из Аризоне. Већ у тој сезони су били последњи на Западу и требало је тада кренути у потпуни „ребилдинг“, али су тренер Џеф Хорначек те Горан Драгић и Ерик Бледсо следеће сезоне предводили екипу која је замало ушла у плеј-оф. То је заварало челнике клуба који су помислили да се око поменутих играча може градити нека мало јача екипа па су кренули да улажу у њу и то на потпуно погрешан начин. На двојицу плејмејкера довели су и трећег, Ајзеу Томаса, само да би врло брзо целу екипу растурили, па се напокон окренули потпуном реновирању.
Стварање нове екипе је била и главна мисао Рајана Мекдоноуа, генералног манаџера клуба који је у Финикс дошао из Бостона где је био помоћник Денију Ејнџу. То га је код власника Санса Роберта Сарвера чинило квалификованим да води тако захтеван пројекат, али се Мекдоноу показао недорастао послу. Причу с довођењем Томаса смо већ поменули, а у каснијим годинама је вукао доста лоших потеза – довољно се само присетити да су у трејду када су се решили Драгића и Томаса све уложили на Брендона Најта којем су касније дали 70 милиона долара на пет сезона иако је мајстор углавном био повређен. А успут су изгубили и пика прве рунде.
Мекдоноу се није прославио ни изборима на драфту. Од свих пикова погодио је с Девином Букером(13. пик 2015) и донекле са Ти Џеј Вореном (14. пик 2014). Потрошио је четвртог пика 2013. на Алекса Лена, пре три године је са истим редним бројем узео Драгана Бендера, а нешто касније и Маркиза Криса за ког је дао два пика прве рунде и Богдана Богдановића. Годину касније је опет имао четвртог пика и опет се није прославио узимањем Џоша Џексона.
Но, без обзира на све грешке, прошло лето се чинило да је Финикс на путу ка оздрављењу. Букер се већ наметнуо као одличан НБА играч, Санси су добили први пик и њиме узели Деандреа Ејтона, а без обзира што ови млади играчи нису још постали звезде, у њима је екипа ипак имала довољно 'тела' за ротацију. Уз то су доведени и ветерани попут Тревора Аризе и Џамала Крофорда, а на клупу је сео Игор Кокошков, годинама на гласу као један од најбољих помоћника у НБА лиги који се годину дана раније прославио освајањем Европског првенства са Словенијом. Изгледало је као да је српски стручњак дошао у одличну ситуацију – имао је микс младости и искуства те ситуацију у којој није било превише притиска па је, барем у теорији, могао мирно да ради. Али, Кокошков је на крају испао колатерална жртва потпуног хаоса који влада последњих година у Финиксу.
Већ од почетка његовог мандата у Сансима је било јасно да неће све бити онако како би он то волео да буде. Наиме, Кокошков није бирао своје помоћнике - што и није толико неуобичајено у НБА лиги, али је ипак показатељ да Управа нема безгранично поверење у њега. Мекдоноу је ваљда видео да му се дрма место па је хтео да има осигураче на клупи ако се Кокошков 'одметне' од његовог плана и ствари крену низбрдо. Но, Мекдоноу није ни дочекао да ствари крену низбрдо – добио је отказ девет дана пре почетка сезоне. То никако није помогло Кокошкову.
Српски тренер једноставно није добио прилику чак ни да покуша да имплементира неке своје системе игре. Мекдоноу му је саставио екипу у којој није било поштеног плејмејкера, а то је у данашњој НБА лиги осуђено на пропаст. Деантони Мелтон и Ели Окобо, да карикирамо, не би били стартни плејеви ни у најбољим екипама АБА лиге, а камоли да су то играчи који би требало да предводе неки тим НБА лиге.
Уз тај недостатак, Кокошков је имао додатних проблема с ростером. Букер је имао доста 'ситних' повреда, Ејтон је, без обзира на чињеницу да је показао доста у првој сезони, ипак руки, а ветерани који су били предвиђени да помогну нису урадили готово ништа. Посебно се то односи на Аризу којег је прошлог лета тражило 'пола лиге', а који је потом у Сансима играо криминално – нити је доносио неку стабилност на паркету, нити се наметнуо као вођа. Овај 33-годишњак је изгледао дословно као да је само одлучио да ´покупи´ тих 15 милиона долара, колико су му Санси дали, па је било логично да га је Финикс током сезоне трејдовао.
Тај трејд, у којем је уместо Аризе дошао Кели Убре из Вашингтона, па онај каснији када је Финикс у Мајами послао Рајана Андерсона у замену за Тајлера Џонсона, добре су ствари које су одрадили Мекдоноуови наследници Џејмс Џонс и Тревор Букстајн. Иако Џонсон није класични плејмејкер, био је доста бољи од свега што је Кокошков имао пре тога, а Убре је брзо постао јако важан члан тима. Кокошков је успео и да направи неке обрисе игре, али није то могло дуго да потраје јер је и даље екипа била јако слаба, посебно када се узме у обзир снага Западне конференције. Имали су Санси понеко добро раздобље, али и много више лошијих, те су на крају завршили као претпоследња екипа НБА лиге са само 19 уписаних победа. Одмах након краја сезоне објављено је да Кокошков неће више водити екипу. Плесао је само једно лето, а праву прилику није добио.
Већ смо рекли да српски стручњак није потпуно изабрао свој ростер, да је имао ограничен ростер и да је његов ГМ (генерални менаџер) од почетка сезоне био под великим притиском јер је газда Сарвер постао нестрпљив и желео је што пре да оконча процес „ребилдинга“. А управо је Сарвер и највећи разлог због чега отказ Кокошкову није изненађење. Овај милионер, који је своје богатство стекао препродајом некретнина, већ је дуго на гласу као један од најгорих власника у НБА лиги. За разлику од већине власника клубова, Сарвер воли да се меша у све сфере Санса, а посебно је болно када доноси одлуке везане за играче и игру јер се у кошарку се уопште и не разуме. Његове одлуке су у правилу биле скандалозне, а иако је Мекдоноу радио лош посао, чињеница да неке одлуке није ни могао да донесе на исправан начин с обзиром да му је Сарвер непрестано стварао притисак. Помало је легендарна она анегдота када је Мекдоноу у својој канцеларији у једном тренутку затекао неколико коза које су му својим фекалијама 'улепшале' под. Ове животиње је свом ГМ-у довео управо власник Сарвер који је с овим потезом желео да поручи да би и он требало да пронађе своју козу, односно „гоат-а“. У спортском жаргону тај се израз користи за ознаку 'највећег свих времена' (греатест оф алл тиме).
У таквом окружењу Кокошков није имао шансе. Без обзира на своју дугогодишњу каријеру НБА помоћника, он је ипак био руки и уз то још и Европљанин. Мекдоноу је сигурно у њему видео потенцијал, као уосталом и пола лиге јер се српски тренер и раније спомињао као кандидат за неко главног тренера, али у Финиксу Кокошков није добио никакву подршку. Луди власник, неспособни ГМ, ростер који није бирао, неадекватно састављена екипа. У свему томе је јасно да Кокошков није могао да учини ништа да би имплементирао барем неке механизме игре, направио барем темеље за нову сезону. Овако је остао без посла, али не верујемо да ће то тако дуго и остати. Превелики је имиџ стекао као помоћник да би се то избрисало у ових годину дана. Уосталом, и остатак НБА лиге зна да је ситуација у Финиксу хаотична. Укупно 67 победа у последње четири године су довољан показатељ у ком смеру Санси иду. Можда је Кокошкову и боље да више није део те приче. Без обзира што би у Аризону могао да дође и Зајон...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар