У мирису цвијећа и лету лептира

Дино Касало, мајстор фотографије, за коју тврди да говори више од 1. 000 ријечи, редитељ бројних документарних филмова и велики заљубљеник у природу, већ двије године на “планети Прењ” ужива у заслуженој пензији, али не мирује.

Босна и Херцеговина 27.04.2019 | 09:44 Познати борац за очување природе прославио је 24. априла 67. рођендан. На Шестом фестивалу видеа и фотографије 3ФОК лани је у категорији кратки филм освојио прво мјесто за “Споменик човјеку”. Ове године биће предсједник жирија. До сада, каже, има 46 награда, а планира да их, можда, заокружи на 49.

У разговору за Аваз открио је да је цијели свој креативни потенцијал уложио у стварање филмова који су у свијету освајали награде, а у Босни и Херцеговини добијао је тужбе и пријетње.

– Посљедњу четвртину живота, тј. пензију, дословно реализујем уживајући у мирису цвијећа, воде, лету лептира, лаганом повјетарцу и звонким осмијесима унука Луне и Мака – искрен је Касало.

Како проводите дане на Прењу?

– Сваки дан ми је другачији. Љубав према мајци природи моја је религија.

Прати ли Вас породица?

– Перманентно и темељито.

Опишите нам како се храните? Само домаће или се некад поткраде нека конзерва?

– Зими сува јаретина са Прења. Гљиве као шумско месо. Сир торотан с Височице. Чај и сокови од планинских трава, мед херцеговачки, виски шкотски, никад конзерва.

Ко Вам долази у посјету

– Планинари, рониоци, фотографи, бициклисти, маратонци и вегетаријанци.

Сматрате ли да је Ваша кућа сада ни на небу ни на земљи? 

– Моја кућица је у цвијећу и сва у туфнама.

Јесу ли људи поправили однос према планети Земљи? Организирају се масовна колективна чишћења.

– Глобално, човјек је вирус у универзуму, прокоцкао је пружену шансу. Покушава побјећи на Марс.

А, животиње, какав је њихов статус?

– Све је узрочно-посљедично повезано и угрожено. Кад нестану пчеле, то је крај.

Колико је технологија заробила данашњег човјека?

– Мајка природа је родила фотосинтезу, процес на којем је заснован живот на планети Земљи. Ако човјек уништи овај процес, џаба му сва технологија, роботи могу без фотосинтезе.

Јесте ли завршили књигу о босанским брдским коњима?

– С обзиром на то да сам снимио ТВ серијал о босанском брдском коњу и заинтересорао стручњаке изван Босне и Херцеговине, препустио сам њима да напишу књигу. Настало је једно фантастично научно штиво.

Има ли нам спаса?

– На сцени је невиђена деструкција, глобална декаденција људске цивилизације. Босанскохерцеговачко друштво уловљено је на транзицијску удицу профита. Ма, причам фразе, све ово и птице знају. Нема критичне сиве масе да радикално промијени стање. Ако спасимо наше ријеке од помахниталог капитала, има наде за достојанствен живот у Босни и Херцеговини.

(Аваз)