Шта доноси самит у Берлину?

У Берлину 29. априла, где ће се сусрести српски и приштински званичници, најмање треба очекивати осмишљавање оквира за наставак преговора, а највише датум наставка дијалога.

 

Србија 22.04.2019 | 07:15 Тако бар за "Блиц недеље" оцењују познаваоци политичких прилика, мада има и оних који кажу да се Београд и Приштина после Немачке ипак неће помаћи са мртве тачке.

Најмоћнији европски двојац, француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел сазвали су састанак на којем ће у име Србије путовати председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић. На листи позваних су и представници Косова Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, па је најављено да ће једна од тема бити и дијалог Београда и Приштине. Званичан повод за састанак је "неформална размена идеја".

Сем председника Албаније Едија Раме, на листи званица су и хрватски и македонски премијери Андреј Пленковић и Зоран Заев, затим црногорски председник Мило Ђукановић, председавајући Већа министара БиХ Денис Звиздић и словеначки премијер Марјан Шарец.

ПРИПРЕМА ТЕРЕНА

Позив за окупљање у Берлину уследио је из ведра неба, а ни тајминг није ништа мање изненађујући имајући у виду да се одржава месец дана уочи избора за Европски парламент. Намеће се логично питање - шта се очекује од тог састанка? Укидање такси и наставак дијалога? Испостављање ултиматума да се по сваку цену нађе решење за однос између Београда и Приштине? Промена формата дијалога? Домаћи и инострани званичници дају различите прогнозе. Из Србије стижу опрезне поруке, премијерка Ана Брнабић рекла је да "нема велика очекивања од састанка у Берлину", а сличну изјаву је за "Блиц" дао и председник Вучић.

 Чини ми се да су сви у региону, као и људи у Србији, Европи и на целом свету сахранили било какву шансу за било какав споразум - казао је председник Србије.

Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, подвлачи да је овај скуп прилика да Србија понови свој став.

- Састанак у Берлину као иницијатива Немачке и Француске показује намеру да ЕУ не испусти дијалог, и да остану инволвирани у процес медијације. Не очекујем неки посебан резултат разговора, али је то прилика да наш председник јасно подвуче позицију Србије - наставак дијалога - да, али претходно повлачење унилатерално уведених тарифа - каже Јоксимовићева.

Међутим, немачки амбасадор у Србији Томас Шиб изјавио је да је идеја окупљања у Берлину да се "припреми терен" за дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа.
 
- Ми се надамо да ће таксе ускоро бити укинуте и да ће се тиме створити услови за наставак дијалога - рекао је Шиб.

Шта кажу познаваоци политичких прилика? Најпесимистичније прогнозе даје политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који сматра да Берлин неће донети ништа ново.

- Мислим да ће састанак изгледати тако што ће Немачка поновити добро познате ставове да нема промене границе између Србије и Косова, и указати нам да је потребна нормализација односа између Србије и Београда. Србија ће, очекујем, поновити своје ставове да без укидања такси нема напретка и све ће остати на мртвој тачки. Мислим да овај састанак у Берлину и нема сврху, чини ми се да је сазван као део предизборног маркетинга - каже Анђелковић.

ПОРУКА РЕГИОНУ

Нешто позитивнијег гледишта је генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић, која очекује наставак дијалога.

- Не очекујем да ће састанак у Берлину донети решење, али ме не би изненадило да се одблокира дијалог и укину приштинске таксе. Није тешко закључити да би садашња гарнитура желела да се дође до споразума, јер би то дало добру слику о њеном претходном раду - каже Грубјешићева.

Сличног је становишта и председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић.

- Очекујем јасну поруку Европске уније, односно Немачке и Француске да је нужно решити преостале кључне регионалне проблеме као и билатерална питања како би регион западног Балкана напредовао - оцењује Ђукановић.

Додаје и да ће водеће европске државе указати и на нужност деблокаде.

- Указаће и на нужност убрзања дијалога. Такође, истаћи ће и одређена очекивања од обеју страна, односно Београда и Приштине - сматра Ђукановић.

Такође, и списак званица има својеврсну поруку, на шта указује и Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.

- Главни циљ Меркелове и Макрона је да покажу како не одустају од овог региона и у време изборне кампање за Европски парламент. Такође, да се оживи Берлински процес који је замишљен за превазилажење различитих регионалних проблема. На крају, да у стратешком смислу означе западни Балкан као своје двориште и пошаљу поруку свим осталим глобалним актерима. У Берлину није спремљено решење за Косово, то је сигурно - напомиње Сурилћ.

Берлински сусрет неће бити једини?

У овом моменту нема назнака ни да би после Берлина могло доћи до промене формата дијалога. Спомиње се са би на сцену могле да ступе Америка, али и Русија. Српски званичници су више пута понављали да ће инсистирати да се у игру укључи Москва ако САД буду преузеле водећу улогу. Ако завиримо у историју, неће бити тешко донети закључак да нам предстоји још сличних сусрета, нарочито имајући у виду како је распетљана босанска криза. Чвор је разрешен у Дејтону у САД, али је параф стављен у Рамбујеу у Француској.

(Блиц)