Šta donosi samit u Berlinu?

U Berlinu 29. aprila, gde će se susresti srpski i prištinski zvaničnici, najmanje treba očekivati osmišljavanje okvira za nastavak pregovora, a najviše datum nastavka dijaloga.

 

Srbija 22.04.2019 | 07:15 Tako bar za "Blic nedelje" ocenjuju poznavaoci političkih prilika, mada ima i onih koji kažu da se Beograd i Priština posle Nemačke ipak neće pomaći sa mrtve tačke.

Najmoćniji evropski dvojac, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel sazvali su sastanak na kojem će u ime Srbije putovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Na listi pozvanih su i predstavnici Kosova Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, pa je najavljeno da će jedna od tema biti i dijalog Beograda i Prištine. Zvaničan povod za sastanak je "neformalna razmena ideja".

Sem predsednika Albanije Edija Rame, na listi zvanica su i hrvatski i makedonski premijeri Andrej Plenković i Zoran Zaev, zatim crnogorski predsednik Milo Đukanović, predsedavajući Veća ministara BiH Denis Zvizdić i slovenački premijer Marjan Šarec.

PRIPREMA TERENA

Poziv za okupljanje u Berlinu usledio je iz vedra neba, a ni tajming nije ništa manje iznenađujući imajući u vidu da se održava mesec dana uoči izbora za Evropski parlament. Nameće se logično pitanje - šta se očekuje od tog sastanka? Ukidanje taksi i nastavak dijaloga? Ispostavljanje ultimatuma da se po svaku cenu nađe rešenje za odnos između Beograda i Prištine? Promena formata dijaloga? Domaći i inostrani zvaničnici daju različite prognoze. Iz Srbije stižu oprezne poruke, premijerka Ana Brnabić rekla je da "nema velika očekivanja od sastanka u Berlinu", a sličnu izjavu je za "Blic" dao i predsednik Vučić.

 Čini mi se da su svi u regionu, kao i ljudi u Srbiji, Evropi i na celom svetu sahranili bilo kakvu šansu za bilo kakav sporazum - kazao je predsednik Srbije.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, podvlači da je ovaj skup prilika da Srbija ponovi svoj stav.

- Sastanak u Berlinu kao inicijativa Nemačke i Francuske pokazuje nameru da EU ne ispusti dijalog, i da ostanu involvirani u proces medijacije. Ne očekujem neki poseban rezultat razgovora, ali je to prilika da naš predsednik jasno podvuče poziciju Srbije - nastavak dijaloga - da, ali prethodno povlačenje unilateralno uvedenih tarifa - kaže Joksimovićeva.

Međutim, nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib izjavio je da je ideja okupljanja u Berlinu da se "pripremi teren" za dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
 
- Mi se nadamo da će takse uskoro biti ukinute i da će se time stvoriti uslovi za nastavak dijaloga - rekao je Šib.

Šta kažu poznavaoci političkih prilika? Najpesimističnije prognoze daje politički analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da Berlin neće doneti ništa novo.

- Mislim da će sastanak izgledati tako što će Nemačka ponoviti dobro poznate stavove da nema promene granice između Srbije i Kosova, i ukazati nam da je potrebna normalizacija odnosa između Srbije i Beograda. Srbija će, očekujem, ponoviti svoje stavove da bez ukidanja taksi nema napretka i sve će ostati na mrtvoj tački. Mislim da ovaj sastanak u Berlinu i nema svrhu, čini mi se da je sazvan kao deo predizbornog marketinga - kaže Anđelković.

PORUKA REGIONU

Nešto pozitivnijeg gledišta je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, koja očekuje nastavak dijaloga.

- Ne očekujem da će sastanak u Berlinu doneti rešenje, ali me ne bi iznenadilo da se odblokira dijalog i ukinu prištinske takse. Nije teško zaključiti da bi sadašnja garnitura želela da se dođe do sporazuma, jer bi to dalo dobru sliku o njenom prethodnom radu - kaže Grubješićeva.

Sličnog je stanovišta i predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

- Očekujem jasnu poruku Evropske unije, odnosno Nemačke i Francuske da je nužno rešiti preostale ključne regionalne probleme kao i bilateralna pitanja kako bi region zapadnog Balkana napredovao - ocenjuje Đukanović.

Dodaje i da će vodeće evropske države ukazati i na nužnost deblokade.

- Ukazaće i na nužnost ubrzanja dijaloga. Takođe, istaći će i određena očekivanja od obeju strana, odnosno Beograda i Prištine - smatra Đukanović.

Takođe, i spisak zvanica ima svojevrsnu poruku, na šta ukazuje i Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

- Glavni cilj Merkelove i Makrona je da pokažu kako ne odustaju od ovog regiona i u vreme izborne kampanje za Evropski parlament. Takođe, da se oživi Berlinski proces koji je zamišljen za prevazilaženje različitih regionalnih problema. Na kraju, da u strateškom smislu označe zapadni Balkan kao svoje dvorište i pošalju poruku svim ostalim globalnim akterima. U Berlinu nije spremljeno rešenje za Kosovo, to je sigurno - napominje Surilć.

Berlinski susret neće biti jedini?

U ovom momentu nema naznaka ni da bi posle Berlina moglo doći do promene formata dijaloga. Spominje se sa bi na scenu mogle da stupe Amerika, ali i Rusija. Srpski zvaničnici su više puta ponavljali da će insistirati da se u igru uključi Moskva ako SAD budu preuzele vodeću ulogu. Ako zavirimo u istoriju, neće biti teško doneti zaključak da nam predstoji još sličnih susreta, naročito imajući u vidu kako je raspetljana bosanska kriza. Čvor je razrešen u Dejtonu u SAD, ali je paraf stavljen u Rambujeu u Francuskoj.

(Blic)