Турска жели утицај на Балкану

Турска је из фазе локалне државе прешла у фазу регионалне силе која жели значајнији утицај на Балкану, истакнуто је у емисији “Глобално” БН телевизије. Од земље која тежи европским интеграцијама направила је заокрет ка тржиштима Азије, централне Азије и Африке.

Република Српска 17.04.2019 | 22:24 - Плуралност је сама по себи добра, тамо гдје је једноумље - ту не ваља, ту се гомилају негативне енергије. Ердоганова партија јесте никла из происламске оријентације професора Ербакана и његовог цјелокупног покрета, али је она сада подалеко од тог извора, каже Муамер Зукорлић, предсједник Странке правде и помирења.

Према његовим ријечима, с друге стране, не можете бити странка која добија натполовичну већину, бар како је било до ових избора, а да будете уско идеолошки одређени, већ морате омекшати своје идеолошко опредјељење да бисте примили масе.

-Доминација војног фактора у Турској била је потпуно неуптина за вријеме трајања Хладног рата. Турска је један од најзначајнијих стубова НАТО-а, земља која се налази међу првих девет оснивача НАТО-а и у том смислу значај турске НАТО војске, заједно са кемалистичким фактором, неупитан је све до почетака Ердоганове власти, каже новинар Драган Бисенић.

Додаје да након неуспјелог покушаја државног удара - значај војног фактора и кемалистичких струја је остао, али не више у том обиму и на крају - тај процес се развија у једном контраверзном правцу између турског припадања НАТО-у и покушаја Турске да се еманципује од тог чланства.

"Два су критична момента била за Ердогана", каже Зукорлић и додаје да је судски захтјев за укидање његове партије, и ту је прошао уско грло, а други је пуч који по посљедицама изгледа као да је његов носилац била ФЕТО организација, али није, јер ниједна организација нема снагу за тако нешто.

Зукорлић сматра да је пуч организовала турска војска.

„Турска у овом тренутку има напете односе са САД и НАТО-ом и поводом одлуке да купи руски противавионски систем С-400, за који у САД и НАТО тврде да је неспојив са америчким ловцем Ф-15 и да ће он да прочита све што има, цјелокупну електронику која постоји у Ф-15 и тако ће то стићи у руске руке“, каже Бисенић.

 Он наглашава да је турски и руски однос, прије свега, економски однос, енергетски фактор.

"Ердоган жели да искористи то што је пропао пројекат 'Јужног тока' и што жели да Турска буде тај енергетски хаб за Европу сутра или, у крајњој линији, да добија јефтиније енергенте, како би своју привреду могла да храни на тај начин“, каже Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

-Турска у посљедњој деценији прелази из фазе локалне државе у регионалну силу. Она је  значајан партнер свакој балканској земљи и жели значајнији утицај на Балкану, истакли су саговорници у емисији Глобално.

„Зашто немамо тако бучан обрачун са генералима у турској војсци? Ердоган је ту лукаво поступио.  Није хтио да руши ту светињу која се зове турска војска“, истиче Зукорлић.

„Ердоган је неко ко има способност прилагођавања идеолошких ставова потребама Турске. Он није тврдокорни исламиста, ни националиста. Он покушава да оно што постоји као идеологија за Турску искористи као најбоље“, каже Рајић .

- Све до доласка Ердогана на власт, Турска је имала амбиције да постане чланица ЕУ. А онда, у том процесу условљавања, дошло је до заокрета, каже Драган Бисенић. Он се окренуо тржиштима у којима је Турска културно била доминантна, Централној Азији, Азији, Африци.



БН ТВ