"Срећна сам што сам жива"

Деа Ђурђевић добила је ново име. Херој. Тако је зову породица, пријатељи и нација. Водитељка у ексклузивној исповести за "Блиц" тврди да је поносна на себе, али и да њена борба тек почиње.

 

Забава 09.04.2019 | 07:58  Било ми је невероватно колико подршке имам и колико људи ми је писало. Драго ми је што сам свима, који су у сличној ситуацији, дала наду да увек постоји излаз само је важна добра воља. Моја порука је била јасна: воља, труд и вежба. Ја сам имала среће што сам окружена позитивним људима који су ми дали ветар у леђа. Жељко и Милица Митровић су ми такође помогли и изашли у сустрет за многе ствари - било је прво што нам је рекла Деа Ђурђевић, а онда нам је испричала како је изгледало јутро када је кренула на посао и када се десила несрећа.
 
- Нормално сам кренула на посао, никакав предосећај нисам имала. Када се десила несрећа била сам свесна свега што се дешава. Људи из Хитне помоћи су дошли брзо и овим путем желим да им се још једном захвалим. Свега се сећам до момента када су ме увели у операциону салу...

Како је изгледало прво јутро када си се пробудила?
 
- Не сећам се. Када сам отворила очи и видела маму и Младена, било ми је важно само да су ту, поред мене. Тада сам схватила да сам срећна жена. Срећна сам што сам жива. Што имам руку и моје најмилије који су ми подршка. Тада схватиш да ништа друго није важно.

О чему си размишљала тих првих дана док си лежала у шок соби?

- Велики сам позитивац, људи око мене су били позитивни. Највише сам се плашила за баку. Страшно сам за њу везана. Али и она је била позитивна и говорила да ће све бити добро.

Да ли после свега много више цениш живот?

- Знаш колико су те мале ствари важне? Прво, лежала сам потпуно непокретна, имала сам велики број повреда. Контузију срца, плућа, прелом карлице и тртичне кости. На све то откинута рука потпуно и са десне стране толико велики хематом пружао се дуж целе десне ноге. Тада сам схватила колико је лепо када неког можеш да загрлиш, да му пружиш руку... Тада сам поново учила да ходам. Буклвално.

Да ли су постојали моменти када си помислила да је крај?

- Никада нисам помислила да је крај, увек сам била позитивна. Нисам узимала у обзир да може то да се деси. Имала сам срећу у несрећи да је професор Марко Бумбаширевић ту. Имао је сјајан тим. На ВМА сам лежала 47 дана. Сада сам у Клиничком центру и овде о мени води рачуна сјајан тим лекара. Хвала им бескрајно

Како напредује опоравак руке?
 
- Сада сам на терапијама, физикалним. Биће још операција сигурно али верујем професору Бумбаширевићу. Свакако, све што он каже испоштаваћу максимално. Бићу у болници све док мине буду рекли да сам добро и да могу да се вратим на посао.

Професор Бумбаширеић је рекао да ће морати да прође неко време да би у потпуности осетила руку?

- Рука је сплет нерава и доктор би могао да објасни боље... Терапије ће помоћи да је у потпуности осећам. Треба још времена да прође.

Када си највише плакала?
 
- Не сећам се да сам пустила сузу. Стварно се не сећам. Било је наравно дана када сам била тужна.

Да ли си читала шта се све писало у медијима?

- Нисам имала телефон јер су ми забранили. Тек након месец дана су ми донели телефон али сам га користила само како бих се чула са мамом, Млађом и баком. Касније сам читала све и било је доста неистине, што сам негде и очекивала. Неки су ме разочарали. Било је доста колегијаности.

Када ти је било најтеже?

- Имала сам много операција. Не знам више ни колико. Све су то етапе и све сам рачунала као рунде. Најтеже је било када нисам могла да седнем, тих првих дана када сам лежала и гледала у плафон. Немаш ништа у шок соби, не могу да се померим. Када устанеш на своје ноге све је лакше. Добро, боли, али је лакше.

Ко ти је био највећа подршка?

- Мама, Младен и бака. Они су моја највећа животна подршка.

Писало се да си имала проблеме са плућима, какво је сада стање?

- То су биле последице ударца, али је сада све океј.

После свега што ти се десило какве су твоје жеље?

- Једина жеља ми је да будем потпуно здрава. За рођендан 19. јуна правим журку и знам да ће све бити савршено.

Да ли те је отац звао после свега што се десило?

- О томе не желим да говорим.

(Блиц)