Шта доноси Саво у Хумску?

Мајстор за преокрете ван терена, потпуни почетник на тренерској клупи. . . ! Саво Милошевић поново стао раме уз раме с онима којима је до јуче био љути противник. . .

Фудбал 27.03.2019 | 22:30
Шта доноси Саво у Хумску?
Такви ломови и преокрети су се дешавали у Партизану последњих година, да колико год избор Сава Милошевићаза новог тренера био изненађење, не би требало никог да – изненади. Мењале су се стране, отварали фронтови, па се грлили и стајали заједно у Хумској претходних година љути противници, по систему „свако са сваким“, као у систему такмичења у Суперлиги...

Тако се десио и нови обрт, у којем је Милошевић, ономад најгласнији у сукобу против актуелног руководства на последњој „вишестраначкој“ скупштини, сада стао раме уз раме са Вучелићем, Вазуром, Вулетићем...

Пре две и по године, Саво је гневан отишао са Скупштине клуба и поручио:

„Мени је јако жао што се све ово десило. Тужно је и јадно на шта је фудбалски клуб Партизан спао. Ово овако се не ради нигде, не могу да увредим и да поменем име чак и неког сеоског клуба, најмањег. Партизан је спао испод тога“.

Љутња је после неког времена прошла некадашњег нападача Партизана и бившег српског рекордера по броју наступа за репрезентацију, па је био чест гост у ложи црно-белих углавном на већим утакмицама, као против Плзена, на вечитом дербију, или на прослави последње титуле против Младости из Лучана.

Милошевић има ту историју иза себе да се после неког времена зближи са људима који су му до јуче били љути противници. Имао је већ два таква преокрета претходних година. Тако је било са Томиславом Караџићем, којем је постао сарадник у Фудбалском савезу Србије, а онда је био у истом табору и са Драганом Ђурићем, којем је био једини противкандидат на изборима за председника Партизана... Некадашњег голгетера некако љутња брзо прође.

С друге стране, долазак Сава Милошевића у Хумску могао би да има и исцелитељску улогу у Партизану. Под условом да не буде једини човек који је из „опозиције“ или са стране, који је кренуо у помоћ посрнулом клубу. Као што то рече Радосав Петровић пре неколико дана у интервјуу за Моззартспорт, црно-бели су у таквој ситуацију да им је преко потребан широки фронт бивших асова у руководећим структурама и помоћ на сваки могући начин. Била је пре скоро 20 година тв спот у Хумској са поруком: „Сваки човек нам је потребан“. Чини се да је та парола актуелнија данас него икада.

Оно што навијаче Партизана највише занима је шта Саво Милошевић може да пружи црно-белима као тренер. Профи лиценцу има, али минули рад на месту шефа струке до сада нема. Зато је енигма за све шта са собом носи Милошевићев долазак у Хумску. Летос се помињало да би могао каријеру да започне у – Индији.

Ако је то икаква смерница, памти се да је Милошевић са одушевљењем коментарисао игре Партизана када је тренер био Аврам Грант.

„На досадашњим утакмицама сам видео неке назнаке онога што он хоће: доста пасова из прве, идеју да се лопта брже преноси с једне на другу страну. То може да утиче да се реши проблем "спорог" фудбала, чиме бисмо могли да се приближимо европском. То је, ипак, процес који траје”, причао је тада Милошевић.

И до сада се често дешавало да црно-бели пруже прилику неком од својих бивших играча, да им баш Партизан буде први клуб у профи каријери, али мало је, баш мало случајева да је на клупу сео неко баш без икаквог тренерског искуства. Вермезовић, Станојевић, Рашовић, Томић, Мирковић имали су у биографијама рад у млађим категоријама или у мањим клубовима или макар стажирање на месту помоћника у првом тиму.

Последњи који је без искуства дошао на клупу био је Славиша Јокановић, који се показао као пун погодак, јер је клубу донео две дупле круне. Разлика је, ипак, у томе што је Јокановић тада дошао на бодовни плус који му је оставио Мирослав Ђукић, док Милошевић у залог добија дебели минус и нимало пријатну ситуацију у тиму.

Сваки човек верује у своје могућности, да може да учини више од другог, па тако сигурно и Милошевић гледа на ситуацију у Партизану, иако су пре мање од месец дана из њега отишли, дигли руке из немоћи, његови пријатељи Зоран Мирковић и Гордан Петрић.

Саво има друге замисли и верује да може да направи нешто од посрнулог Партизана. Чекају га Куп Србије, где има шансу да дође и до првог тренерског трофеја, а навијачи ће са посебном пажњом испратити и како ће екипа изгледати у последњем првенственом вечитом дербију.  За који дан, како ствари стоје, подијум ће бити његов...

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар