Прича: Гаме цхангер!
Мало која дефиниција би тако добро „легла“ опису игре Филипа Човића у ужареном амбијенту дворане Александар Николић прошле вечери. Иста још добија на тежини када је изговори тренер противничке екипе и то у моменту када утакмица још није одиграна.
Кошарка 24.03.2019 | 22:20
Ову изјаву Андрее Тринкијерија уочи отварања полуфиналне серије плеј-офа Јадранске лиге део јавности обликован идејом „да комшији цркне крава“ дочекао је с оценом да се ради о ироничном покушају да се испровоцира плејмејкер Црвене звезде. Приземнија и кошаркашки образована публика видела је ширу слику. Ма колико је вечити дерби превазишао оквире онога што се дешава на паркету, а атмосфера се неретко подгрева ситним провокацијама и порукама упућеним супротном табору, Андреа Тринкијери је пре свега кошаркашки тренер, етикетиран као стручњак евролигашког квалитета. Дакле, није била реч ни о каквој провокацији, већ предосећају да би Филип Човић могао да уради оно што јесте како би Црвеној звезди обезбедио први тријумф у доигравању.
А, шта је заправо „Гаме цхангер“? Према дефиницијама извученим у светски признатим речницима: „Нешто ново што мења традиционалне процедуре и концепте. 'Гаме цхангер' може да буде особа, идеја, догађај или протокол који надограђује успостављени поредак. Нешто што носи етикету 'Гаме цхангер' обично је радикално и ремети одређени мир, углавном на позитиван начин“.
Мало која дефиниција би тако добро „легла“ опису игре Филипа Човића у ужареном амбијенту дворане Александар Николић прошле вечери. Иста још добија на тежини када је изговори тренер противничке екипе и то у моменту када утакмица још није одиграна. Кошаркашки богови синоћ су извукли такве карте и Човићу омогућили да једном изузетном партијом обрише све критике махом изговорене зато што је син првог човека клуба и углавном немају везе са играчким квалитетима. Ваљда је зато принуђен да се стално доказује чак и онима који воле Црвену звезду, да брани и правда своје присуство у ростеру као на оптуженичкој клупи?
Оно што је изнео у суботу увече била је његова „одбрана“. Најефектнија, јер је то учинио без изговорене речи. Како би спортисти волели жаргонски да истакну - причао је на терену.
Црвена звезда је синоћ прошла неколико фаза адаптације како би одбранила домаћи тенер и оверила предност истог. Једна од њих била је имплементирање било каквог учинка резервиста у игру и тактичко извршавање задатака. Помало невероватно звучи, али изузев оних 11 поена Кеј Сија Риверса, Црвена звезда током уводних 20 минута утакмице није добила апсолутно ништа од преосталих играча са клупе. Андреа Тринкијери је за исти период игре извукао чак 24 поена од оних који се нису нашли у стартних пет. Зашто је ово поређење важно? Јер су на крају управо они из другог плана сачували Црвену звезду да се не удави у шутерском трансу Вање Маринковића и његовој „вербалној конекцији“ с противничким навијачима. А први међу њима био је Филип Човић.
После две асистенције и једног скока у првом делу, Човић је у наставку преко својих леђа претурио невиђени терет. Морао је да заустави огроман налет Парног ваљка, разигра саиграче и уједно понесе улогу која је од почетка сезоне била намењена Џоу Регланду. Повреда америчког плејмејкера - због које сада навијачи стрепе - отворила је простор да Филип Човић израсте у хероја. Закључно са продужетком Човић је скупио 16 поена и седам од укупно девет асистенција, без изгубљене лопте! У моменту када је фокус комплетне противничке одбране на теби, уз додатни притисак морања и саму важност комплетне утакмице, то је нестваран успех.
Када је дефинитивно одменио Регланда у његовом последњем покушају да игра преко границе бола Партизан је на крилима Џока Лендејла и Новице Величковића, потпомогнути асистенцијама Алекса Ренфроа био у страшном налету, а резултат у том 24. минуту гласио је 41:47. У само неколико тренутака Партизан је после Вањине симултанке отишао на 52:41, а достизање те разлике је за Црвену звезду био подухват раван освајању Хималаја. Без поена из игре пуних пет минута, с разбијеном концепцијом, без праве идеје како да се поврати самопоуздање и расположених опција попут Перпероглуа, Берона, Регланда, Оџа...
"Жао ми је што се десила та повреда Регланда, али целе сезоне смо играли као тим и тако смо наставили. Причао сам доста пута да је сваку утакмицу неко други искакао у први план. Видели смо да и ову можемо да изнесемо са 12 играча и то је оно што нас је вукло целе сезоне", рекао је резервни плејмејкер Црвене звезде после утакмице.
Човић је само до краја трећег квартала скупио шест поена, изнудио два прекршаја и кроз две асистенције за тројке Дејана Давидовца и Огњена Добрића поново лансирао Звезду! Довољно је само погледати снимак - сваки пут би успешно наводио противнике да поверују да ће ићи на двокорак, а у ствари из контакта би извукао додавање за слободног саиграча. Двојица момака који су готово целе сезоне били изван видокруга тренера Милана Томића синоћ су Црвеној звезди удахнули живот и можда чак трасирали пут за велико финале. Због тога Давидовац и Добрић заслужују дубоки наклон трибине. Не зато што су убацили осамнаест, односно осам поена, већ зато што су препознали моменат када је потребно да искоче и буду Звездино тајно оружје. Да Давидовац буде толико луцидан да крене у Партизанов рекет, извуче чак шест прекршаја и буде хладне главе, а Добрићхрабар и одважан да погоди мету са она два харпуна, поготово онај после Вањине тројке за 57:63, на истеку времена у трећој деоници. Она је можда чак и била пресудна за Звездин повратак и све што се дешавало у наставку.
Колико је Човић био виталан за игру Црвене звезде, колико је променио ток вечитог дербија показује и то што је у уводна два минута последње четвртине директно отворио простор Добрићу за његових пет поена, да би онда и сам погодио далекометни хитац и Звезду одвео на 68:63. И онда до краја – асистенција за Беронову тројку, Цирбесов један од два поготка из игре, самостални улаз до коша, додавање из којег је Давидовац извукао два пенала и погођено слободно бацање. Његова рола била би савршена да му није задрхтала рука код другог пенала на 24 секунде пре краја четвртог периода, из чега је Ренфро касније извукао продужетак. Али, искупио се са још четири поена у продужетку.
"Што мање размишљате, то је боље! Играли смо кошарку, нема ту шта посебно да се каже. У датим ситуацијама покушаваш да одиграш што боље, а овакве утакмице се добијају енергијом, одбраном, жељом... Тога не сме да мањка", прокоментарисао је своју игру у другом полувремену и продужетку.
Филип Човић је новинарима у дворани Александар Николић рекао да је захвалан тренеру Партизана што га је окарактерисао као неког ко мења ток утакмице и тако призвао његову понајбољу ролу у дресу Црвене звезде. Није најбољи, ни најквалитетнији плејмејкер који је играо у тиму с Малог Калемегдана, али је својим залагањем и професионалним односом према дресу заслужио поштовање. Јер, да није било њега, вероватно бисмо сада писали о томе да је Партизан на прагу финала Јадранске лиге...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар