Адо из Прњавора руши све препреке

Двадесетогодишњи Адмир Адо Ћуран из Прњавора, који је рођен са Дауновим синдромом, воли да се дружи, игра, пјева, а највећа жеља му је да једног дана постане конобар.

Република Српска 18.03.2019 | 10:16 Упркос проблемима са којима се сусреће, овај младић не одустаје од свог сна. Завршио је основну школу, научио је читати и писати, а уз подршку породице и Дневног центра “Невен”, чији је штићеник, свакодневно наставља да развија своје способности.

Адо открива да јако воли музику, славља, посебно се радује рођендану када се, осим торте, на весељу нађе и хармоника. Каже да су суграђани када га сретну сусретљиви и радо разговарају, а код куће помаже родитељима, воли са мамом да кува и прави колаче. И спортски је активан, љети највише воли играти фудбал, а најављује долазак крајем марта на Међународну уличну трку.

Највећа подршка Ади стиже од родитеља. Мајка Сена га неуморно прати у свим активностима, али било је много тренутака када није било лако.

– Адиним рођењем наш живот се из коријена промијенио. Морала сам напустити редовни посао и максимално се посветити дјетету. На почетку смо доживљавали разне непријатности. Једном приликом ми је у болници пришла жена и дала 50 фенинга да му нешто купим. То су били тешки моменти – присјећа се Сена.

Она каже да је прва Адина социјализација била 2006. године поласком у вртић, што није прошло без потешкоћа јер је дјечак од стреса због нове средине изгубио косу.

– Када се то догодило, од педијатра сам добила савјет да га не повлачим из вртића него да останемо истрајни јер ће се временом прилагодити. Тако је и било. Након вртића уписали смо га у основну школу, што је било најболније искуство кроз које смо прошли. Требало је преживјети ишчекивање да ли ће га примити у специјално одјељење, а потом девет година чекања пред вратима учионице како би одмах била уз њега уколико се узнемири или на нешто негативно реагује – присјећа се Сена.



Добром организацијом родитеља, дјеци у овом одјељењу су створени услови за угоднији рад, а захваљујући програму инклузије који је касније услиједио дјеца су укључена на часове музичког и ликовног гдје су се добро уклопили.

– Адо је због свега био јако срећан. Постигли смо велике резултате. Када је пошао у школу знао је латиницу и ћирилицу, писати је научио за само три дана проведена у школи што нас је све изненадило. На крају школовања као награду од школе добио је сат, што је била потврда нашег ангажмана и труда – прича Сена. 

По завршетку школе рад и учење настављају у Дневном центру за дјецу са потешкоћама у развоју “Невен”.

– Главни ми је циљ као родитеља да се он уз помоћ породице социјализује, да се оспособи да самостално брине о себи. У посљедње вријеме се и однос у друштву промијенио набоље, сада са дјецом излазимо у шетњу градом, учествујемо у спортским дешавањима и свим активностима у граду, не стидимо се своје дјеце. Само хоћемо да покажемо да смо и ми ту – наглашава Сена.

Она истиче да је код куће Адо увијек срећан и да живи за дане када је весело.

– Свима је увијек на располагању, пун је љубави, посебно за породицу, миран, сталожен, али се зна и борити за своја права, реагује на неправду. Са дјецом, посебно када имају проблема, мора се много радити, причати јер ако дијете запоставите на било који начин, ако не радите изостаће и резултати –  каже Сена.

Асистент у Дневном центру “Невен” Бошко Бијелонић истиче да Адмир добро прати наставу, дидактичке задатке рјешава без проблема, а да су сада у процесу учења рада са новцем.

Бијелонић сматра да је потребно наћи системско рјешење у друштву да се оваквим особама омогући да се у будућности што мање ослањају на породицу и да покушају што самосталније живјети.

– Жеља нам је да идеја каква је `На кафи са Адом` не буде само на један дан, него да у граду буде локал у којем ће уз помоћ једног или два лица радити особе са Дауновим синдромом, да самостално зарађују за живот, да буду своји људи -каже он.

Бијелонић је напоменуо да од корисника Центра са Дауновим синдромом редовни наставни програм тренутно похађа само Адмир, привремено су у “Невену” још два лица са истим потешкоћама, док је на подручју општине Прњавор евидентирано пет особа са Дауновим синдромом.

(Срна)