Болна исповијест жртве насиља

Божић је најрадоснији хришћански празник и сви који га прослављају су тог дана окружени породицом и пријатељима. Овај празник прослављају и штићенице једне сигурне куће у Београду, које се труде да тог дана, барем на кратко, забораве батине и тортуру својих мужева од којих су се склониле у ову установу.

Србија 08.01.2019 | 14:50 Једна од штићеница коју су посјетили у сигурној кући каже за Курир да је себи и својој дјеци за празник пожељела радост и срећу.

"Сјећам се да сам прошле године за Божић добила не тако лијеп поклон, пошто се на вратима моје куће појавила дјевојка и саопштила ми да је она будућа супруга мог мужа. То ми је био поклон од супруга за празник. Због тога ове године имам само једну жељу – да се више никада не вратим код тог насилника", каже ова напаћена жена која је осим понижења трпила и насиље.

Она каже да сада коначно ужива у празничној атмосфери са својом дјечицом, али и с другим женама које су прошле пакао као и она.

“Дијете ми се раније будило у страху, сада је коначно срећно”

"Бићемо овдје сви заједно, као велика и сложна породица. Овдје влада права еуфорија и с много љубави и радости смо припремили све за свечаност. Дјеца су се потрудила и заједно са учитељицама и са нама направила украсе и лампионе за јелку. Срце ми је пуно када видим да је моје дијете, које се раније будило у страху, сада насмијано", каже саговорница поменутог листа.

Ова храбра жена, која је једна од 20 штићеница ове сигурне куће, смогла је снаге и испричала због чега се нашла у њој.

"Десет година сам трпила тортуру од супруга. Када сте заљубљени, све вам дјелује идилично, не видите нечије мане и мислите да живите у бајци. Повјерујете да сте пронашли човјека за цијели живот и не знате када се нађете у паклу злостављања сваке врсте. Муж је почео да ме туче када се родила наша кћерка",  прича она док у рукама држи сина старог свега тринаест дана, пошто је од насилног мужа отишла док је била у другом стању. 

Шутирао је и сјекао ножем

"Имала сам близаначку трудноћу, али сам од батина изгубила једну бебу, а имам и старију кћерку. Овдје смо дошли када је супруг гурнуо нашу кћерку на стаклени сто. Она је тада посјекла главу, а он је у Центру за социјални рад испричао да је возила ролере по соби и пала. Тада сам схватила да морам да одем, јер не могу више да гледам како нас бије", каже саговорница.

"Коначно имамо мир. Код куће сам свакодневно добијала батине. Имала сам маснице испод ока, по ногама, по врату. Шутирао ме је и сјекао ножем по лицу, претећи да ће да ме закоље. На улици нисам смјела да излазим без питања, а с породицом нисам имала контакт", присјетила се штићеница.

Она каже да не зна да ли је њен муж ухапшен или осуђен.

Нисам смјела да се запослим

Свој живот са супругом који ју је толике године малтретирао штићеница сигурне куће назива кућним притвором.

"Сјећам се како сам кроз прозор гледала друге жене које нормално иду улицом, пију кафу с пријатељима, шетају с породицом, а ја то нисам смјела. Морала сам да седим код куће и радим оно што мој муж жели. За њега је жена само домаћица и иако сам образованија од њега, нисам смјела нигде да радим", испричала је ова Београђанка.

Извор: Курир