Проговорила након 35 година насиља у породици - језиво

Тања Цветић је жена која је иза себе оставила више од три деценије живота обиљеженог породичним насиљем, страхом, контролом и борбом да заштити себе и своју дјецу. Како је раније испричала, годинама је трпјела различите облике злостављања - од физичког и психичког, до економског насиља, док је истовремено покушавала да одржи породицу и обезбиједи нормалан живот.

Тања је говорила о почетку везе, првим знацима контроле, физичким нападима, финансијским проблемима, али и искуствима са институцијама од којих је, како тврди, очекивала заштиту.

– Ми смо 35 година били заједно, пет година смо се забављали, а 30 година смо били у браку. У почетку није било неких озбиљних знакова насиља. Одрасла сам у патријархалној породици гдје је отац био глава породице, али није био насилан. То је можда разлог зашто нисам препознала црвене заставице на почетку. Постојала су нека неписана правила, мушкарац води главну ријеч, жена брине о породици. Нисам излазила превише, јер су родитељи то ограничавали. Он је у вези имао много више слободе него ја. Први знакови емотивног занемаривања и контроле појавили су се одмах након вјенчања, али тада их нисам препознавала као насиље – испричала је Тања.

Након вјенчања, како каже, услиједио је период у којем се све више осјећала усамљено и запостављено. Живјели су код његових родитеља, док је он често био ван куће и није имао стално запослење.

– Када смо се вјенчали, живјели смо код његових родитеља. Ја сам већи дио времена проводила с његовом мајком и дјететом, док је он често био одсутан. Није имао стални посао, већ је радио повремене послове на црно и много времена проводио ван куће. То је била прва пукотина у нашој заједници, осјећај да сам сама, иако смо тек почели заједнички живот – рекла је она.

“Ударио ме је шамаром из све снаге”
Први озбиљан физички напад, према њеним ријечима, догодио се 1999. године, током НАТО бомбардовања. Тада су живјели у недовршеној кући, а Тања је остала сама са дјететом. Један догађај промијенио је њен поглед на супруга, али је, како каже, ипак одлучила да остане због дјетета.

– Једне ноћи био је цијели дан ван куће. Када сам га назвала да питам када ће доћи, рекао је: “Е, сад намјерно нећу доћи”. Била сам сама с дјететом у недовршеној кући и закључала сам врата, мислећи да неће доћи. Међутим, ушао је преко терасе. Била сам престрављена, јер нисам знала да је то он. Када сам устала, ударио ме је шамаром свом снагом. Кренула сам да се пакујем да одем, али није ми дозволио да поведем дијете. Остала сам због ње. То је била прва велика грешка. Схватио је тада да може да ме контролише на тај начин – испричала је Тања у тадашњем гостовању.

Како је навела, наредних година насиље није било ограничено само на физичке нападе. Тања је, према сопственим ријечима, била особа која је практично сама финансирала породицу, док је супруг правио дугове и трошио новац на коцку

– Радила сам у државној фирми и подизала кредите да завршимо кућу, док је он правио дугове које сам ја морала да враћам. Мој новац је био наш, његов новац је био само његов. Дјеци је замјерао на трошковима, док сам ја често ишла из кредита у кредит да бих нас прехранила и обезбиједила основне ствари – рекла је она.

Осим економског притиска, Тања је описала и године емотивне хладноће и психолошког притиска, наводећи да у породици није било нормалне комуникације.

– Никада није показивао емоције ни према мени ни према дјеци. Када бих покушала да разговарам о нашим проблемима, све би се завршавало његовим монолозима и мојим осјећајем кривице – навела је Тања.

“Схватила сам ко су преко ТВ-а”
Посебно узнемирујући дио њене исповијести односи се на људе који су се, како тврди, појављивали у близини њиховог дома.

Тања је испричала да у почетку није знала ко су ти људи, а да је тек касније, гледајући телевизијске прилоге о хапшењу припадника “земунског клана”, схватила да је неке од њих раније виђала.

– Када су се неки сумњиви људи појављивали испред наше куће, нисам знала ко су. Тек касније, када сам их видјела на телевизији током вијести о хапшењу Земунског клана, схватила сам ко су били. Страх који сам тада осјећала био је неописив. Плашила сам се за дијете, за себе, за породицу. Нисам смјела да урадим ништа, јер нисам знала шта би могли да ураде – рекла је она.

Преломни тренутак – супругова четворогодишња паралелна веза
Преломни тренутак за Тању, како је испричала, била је супругова четворогодишња паралелна веза. Међутим, нагласила је да та веза није била једини разлог због којег је одлучила да прекине брак, већ само посљедњи догађај након три деценије насиља и проблема.

– То је била кап која је прелила чашу. Она је била само повод да ставим тачку на све што сам до тада трпјела – рекла је Тања.

Супруг је почетком 2023. године напустио породичну кућу, али, према њеним тврдњама, проблеми нису престали.

Како је навела, наставио је да долази пијан и агресиван, због чега је чак промијенила браве на кући. Један од најтежих догађаја догодио се када ју је, како тврди, физички напао на њеном радном мјесту. Тада је, према сопственим ријечима, одлучила да помоћ потражи од надлежних служби.

Пријавила сам га полицији 2019. године, ударио ме песницом у главу
Тања је испричала и да је насиље раније пријављивала полицији, али да није била задовољна реакцијом институција.

– Пријавила сам га полицији 2019. године, након што ме је ударио песницом у главу. Имала сам модрицу и чворугу. Међутим, он је само добио забрану приласка од 48 сати. Касније је социјална радница закључила да “нема елемената породичног насиља”, упркос медицинској документацији која је потврђивала моје повреде. Када сам је питала зашто, рекла је да “не може само на основу мог исказа да закључи да је он насилник” – присјетила се тада Тања.

“Годинама живим без струје јер је он искључио бројило”
Према њеним ријечима, проблеми су се наставили и кроз друге видове притиска. Навела је да јој је супруг искључио струју, да је било проблема око прилаза кући и да је годинама покушавала да добије адекватну заштиту.

– Годинама живим без струје, јер је он искључио бројило. Суд није реаговао, нити је полиција предузимала мјере да ме заштити. Умјесто да добијем помоћ, осјећам се као да ме систем додатно кажњава – истакла је она тада.

Ипак, упркос свему што је прошла, Тања каже да данас не жели да свој живот посматра само кроз улогу жртве. Њена порука женама које пролазе кроз сличне ситуације јесте да не ћуте и да покушају да потраже помоћ.

– Не желим да будем жртва. Не желим да будем статистички податак. Прошла сам кроз пакао, али борим се за правду. Мој случај је показатељ колико је важно да систем заштити жене које се суочавају с насиљем. Ако не реагујемо на вријеме, можемо изгубити животе. Ја сам одлучила да се борим, не само за себе, већ и за све жене које пролазе кроз сличне ситуације – закључила је Тања.

(Курир) Фото: Курир