Интервју - Шћепановић: Кад је Партизан звао Тринкијерија...

Рекао сам му - немој да се двоумиш! Популарни Јапанац о разлозима повратка у Хумску и очекивањима до краја сезоне.

Кошарка 08.01.2019 | 22:45 Кроз кошаркашки клуб Партизана прошло је много играча, неки од њих су постали истинске легенде, неки оставили већи, а неки мањи траг, међутим, мало је оних који су, попут Влада Шћепановићапровели „само“ годину и по дана, а чије име Гробари изговарају са осмехом на лицу и огромном дозом поштовања. Додуше, онај кош преко шест руку у последњој секунди утакмице са Хемофармом у Вршцу 2004, за титулу првака државе, постигао је баш популарни Јапанац и то је дефинитивно урезало његово име у историју клуба из Хумске.

Отуда не чуди што је најава његовог повратка, у својству помоћног тренера, одушевила присталице црно-белих малтене колико и вест да ће шеф струке постати Андреа Тринкијери. Њих двојица су у истим улогама сарађивали, успешно, и у екипи немачког Бамберга.

У разговору за наш портал некадашњи репрезентативац Југославије открио је како су текли разговори, шта је саветовао Тринкијерија, колико му значи повратак међу црно-беле, али и осталим актуелним темама.

„Када ме је Андреа позвао и рекао да је Партизан заинтересован за сарадњу, рекао сам му да, што се мене тиче, не би требало уопште да се двоуми у том погледу и да би требало да прихвати изазов. То је стварно велики изазов. А ја уопште нисам имао дилему да ли да дођем поново у Партизан“, рекао је Шћепановић у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт.

Његово име се и у неколико пута претходних година доводило у везу се београдским црно-белима, али се то више сводило на шпекулације и можда жеље навијача, него на реалне могућности. Ситуација се променила почетком новембра и Партизан је добио два озбиљна појачања на клупи.

„Види, увек је лепо да се вратиш тамо где те људи поштују и воле. После 14 година сам поново у Партизану и због тога осећам велики понос, част и задовољство. То за мене нема цену“.

Као играч у Партизану је у два мандата био у улози прве звезде у екипи, а сада је нешто другачија варијанта. Као и даље млад тренер, Шћепановић учи и сакупља искуство.

"Потпуно је други посао бити играч и тренер. Сви смо на истом задатку. Мораш да пружиш максимум и кад то урадиш, какав год резултат био на крају, важно је да човек буде сам са собом на миру“.

Од доласка Тринкијерија на место тренера црно-бели су највећи искорак у односу на претходне сезоне направили у Еврокупу.

„Можемо да будемо задовољни с обзиром да се екипа пласирала у ТОП 16 у Еврокупу, за сада је добар резултат. Ту смо месец и по, сваки дан радимо и трудимо се да подигнемо екипу на виши ниво, да направимо корак више који нам је потребан да би били конкурентни у борби за највеће резултате“.

Ситуација је нешто другачија у АБА лиги, где Партизан још није у позицији која га води у плеј-оф. А за клуб те величине озбиљан неуспех било би неиграње у плеј-офу две сезоне заредом. 

„Као и увек у спорту, било је успона и падова, што је нормално, Сезона је дугачка, имамо времена за све. Тренутно смо пети на Јадрану, циљ нам је да будемо међу четири, верујем да је то достижно. Оптимиста сам“.

Уочи календарског завршетка године црно-бели су на свом терену имали прилику да победе на свом терену Цедевиту, директног конкурента у борби за плеј-оф. Нису успели, хрватски шампион им је прекинуо низ од четири победе и на неки начин отрезнио у смислу да буду свесни како је кикс сад забрањена реч. Шћепановић делује потпуно смирено и убеђен је да ће на крају све бити у реду за Партизан.

„Били би у много бољој ситуацији да смо добили Цедевиту, јер нам је директан конкурент. Тако је то у спорту. Губи се и добија. Имамо десет кола испред нас, морамо да пружимо максимум да бисмо били међу четири најбоље и, немам дилему да ли ћемо успети".

Партизан је солидно почео сезону, онда упао у серију пораза која је резултирала сменом на клупи. После уводних Тринкијеријевих мечева и резултата по систему топло-хладно, дошле су две победе заредом у Еврокупу, над Асвелом и Турк Телекомом, које су у потпуности убациле навијаче у оно еуфорично расположење јер први пут од 2013. Партизан је ушао у ТОП 16 континенталног такмичења.

„У свакој сезони се дешавају утакмице које буду кључ, да се све окрене у позитивном смеру. Надам се да је то тако и у нашем случају. Радује нас што добро радимо и напредујемо из дана у дан. Правимо корак више. Више се уздам у наш рад него у ту једну или две утакмице. У сваком случају, направили смо напредак откако смо дошли у клуб“.

Једна од главних одлика овосезонске екипе Партизана је и младост. И по томе црно-бели после неколико година лутања поново подсећају на себе. Може се рећи да су се вратили на препознатљивимодус операнди - јер ако тренутно немају шампионску екипу, могу да је стварају за будућност. Просек година „кваре“ искусни капитен Новица Величковић, односно последњих новајлија у клубу, Алекс Ренфро који је стигао из Манресе уочи Нове године.

„Новица и Ренфро су најстарији, остали су веома млади. То неискуство и младост у једном сегменту могу да буду минус, али у другом представљају плус, момци су жељни доказивања и напретка“.

Чињеница је да су због те младости црно-бели у доста утакмица имали успона и падова и дешавало им се да малтене изгубе добијене дуеле. Ипак, утисак је да у последњих месец дана постоји напредак и да су неке ствари Партизанови младићи почели да уче. Партизану на руку иде и то што, не рачунајући првопласирану Црвену звезду, борба за преостала три места ипак делује отворено, јер и други конкуренти умеју да киксну.

„Главни фаворити, осим Звезде, губе и то чак од последњепласираних тимова на табели. Свака утакмица је врло неизвесна до самог краја. Квалитет је доста изједначен у Јадранској лиги ове сезоне и врло је тешко побеђивати на страни“.

Кад је у питању ТОП 16 фаза Еврокупа, Партизан је добио групу у којој су још немачка Алба, Ритас и Монако. С обзиром на снагу ривала које су црно-бели имали у првој фази попут Валенсије, Зенита и Асвела, нови противници не делују као баук.

„Алба је велика екипа која увек игра значајну улогу. Монако из године пружа квалитетне партије. Изједначена је група, сигурно ће бити врло тешко, а мислим да ће нијансе да одлучују ко ће да оде даље“.

Још једном - слово о навијачима, погонском гориву клуба као што је Партизан. Добро памте све што је Шћепановић урадио за црно-беле као играч, па се некако намеће и закључак да очекује сличне ствари од Јапанца само сада у другој улози.

„Мени је драго да људи знају да поштују оно што сам као играч урадио у Партизану. Нису то заборавили, после свих тих година. Драго ми је што сам се вратио. Некада сам као играч, сад ћу као тренер да пружим све од себе да Партизан буде оно што је увек био".

За крај, у оваквим приликама намеће се питање: какве су жеље за 2019?

„Да се оствари оно чему се сви надамо. Волео бих да се у АБА лиги пласирамо међу четири екипе, са тим ће велики део наших жеља бити испуњен", скромно је поручио Шћепановић, оставивши утисак човека који верује то не мора да буде крај Партизанових амбиција за ову сезону и да би један шут, попут његовог у Вршцу, те 2004, можда могао да окрене целу сезону црно-белих.

Извор: моззартспорт