Intervju - Šćepanović: Kad je Partizan zvao Trinkijerija...

Rekao sam mu - nemoj da se dvoumiš! Popularni Japanac o razlozima povratka u Humsku i očekivanjima do kraja sezone.

Košarka 08.01.2019 | 22:45 Kroz košarkaški klub Partizana prošlo je mnogo igrača, neki od njih su postali istinske legende, neki ostavili veći, a neki manji trag, međutim, malo je onih koji su, poput Vlada Šćepanovićaproveli „samo“ godinu i po dana, a čije ime Grobari izgovaraju sa osmehom na licu i ogromnom dozom poštovanja. Doduše, onaj koš preko šest ruku u poslednjoj sekundi utakmice sa Hemofarmom u Vršcu 2004, za titulu prvaka države, postigao je baš popularni Japanac i to je definitivno urezalo njegovo ime u istoriju kluba iz Humske.

Otuda ne čudi što je najava njegovog povratka, u svojstvu pomoćnog trenera, oduševila pristalice crno-belih maltene koliko i vest da će šef struke postati Andrea Trinkijeri. Njih dvojica su u istim ulogama sarađivali, uspešno, i u ekipi nemačkog Bamberga.

U razgovoru za naš portal nekadašnji reprezentativac Jugoslavije otkrio je kako su tekli razgovori, šta je savetovao Trinkijerija, koliko mu znači povratak među crno-bele, ali i ostalim aktuelnim temama.

„Kada me je Andrea pozvao i rekao da je Partizan zainteresovan za saradnju, rekao sam mu da, što se mene tiče, ne bi trebalo uopšte da se dvoumi u tom pogledu i da bi trebalo da prihvati izazov. To je stvarno veliki izazov. A ja uopšte nisam imao dilemu da li da dođem ponovo u Partizan“, rekao je Šćepanović u intervjuu za MOZZART Sport.

Njegovo ime se i u nekoliko puta prethodnih godina dovodilo u vezu se beogradskim crno-belima, ali se to više svodilo na špekulacije i možda želje navijača, nego na realne mogućnosti. Situacija se promenila početkom novembra i Partizan je dobio dva ozbiljna pojačanja na klupi.

„Vidi, uvek je lepo da se vratiš tamo gde te ljudi poštuju i vole. Posle 14 godina sam ponovo u Partizanu i zbog toga osećam veliki ponos, čast i zadovoljstvo. To za mene nema cenu“.

Kao igrač u Partizanu je u dva mandata bio u ulozi prve zvezde u ekipi, a sada je nešto drugačija varijanta. Kao i dalje mlad trener, Šćepanović uči i sakuplja iskustvo.

"Potpuno je drugi posao biti igrač i trener. Svi smo na istom zadatku. Moraš da pružiš maksimum i kad to uradiš, kakav god rezultat bio na kraju, važno je da čovek bude sam sa sobom na miru“.

Od dolaska Trinkijerija na mesto trenera crno-beli su najveći iskorak u odnosu na prethodne sezone napravili u Evrokupu.

„Možemo da budemo zadovoljni s obzirom da se ekipa plasirala u TOP 16 u Evrokupu, za sada je dobar rezultat. Tu smo mesec i po, svaki dan radimo i trudimo se da podignemo ekipu na viši nivo, da napravimo korak više koji nam je potreban da bi bili konkurentni u borbi za najveće rezultate“.

Situacija je nešto drugačija u ABA ligi, gde Partizan još nije u poziciji koja ga vodi u plej-of. A za klub te veličine ozbiljan neuspeh bilo bi neigranje u plej-ofu dve sezone zaredom. 

„Kao i uvek u sportu, bilo je uspona i padova, što je normalno, Sezona je dugačka, imamo vremena za sve. Trenutno smo peti na Jadranu, cilj nam je da budemo među četiri, verujem da je to dostižno. Optimista sam“.

Uoči kalendarskog završetka godine crno-beli su na svom terenu imali priliku da pobede na svom terenu Cedevitu, direktnog konkurenta u borbi za plej-of. Nisu uspeli, hrvatski šampion im je prekinuo niz od četiri pobede i na neki način otreznio u smislu da budu svesni kako je kiks sad zabranjena reč. Šćepanović deluje potpuno smireno i ubeđen je da će na kraju sve biti u redu za Partizan.

„Bili bi u mnogo boljoj situaciji da smo dobili Cedevitu, jer nam je direktan konkurent. Tako je to u sportu. Gubi se i dobija. Imamo deset kola ispred nas, moramo da pružimo maksimum da bismo bili među četiri najbolje i, nemam dilemu da li ćemo uspeti".

Partizan je solidno počeo sezonu, onda upao u seriju poraza koja je rezultirala smenom na klupi. Posle uvodnih Trinkijerijevih mečeva i rezultata po sistemu toplo-hladno, došle su dve pobede zaredom u Evrokupu, nad Asvelom i Turk Telekomom, koje su u potpunosti ubacile navijače u ono euforično raspoloženje jer prvi put od 2013. Partizan je ušao u TOP 16 kontinentalnog takmičenja.

„U svakoj sezoni se dešavaju utakmice koje budu ključ, da se sve okrene u pozitivnom smeru. Nadam se da je to tako i u našem slučaju. Raduje nas što dobro radimo i napredujemo iz dana u dan. Pravimo korak više. Više se uzdam u naš rad nego u tu jednu ili dve utakmice. U svakom slučaju, napravili smo napredak otkako smo došli u klub“.

Jedna od glavnih odlika ovosezonske ekipe Partizana je i mladost. I po tome crno-beli posle nekoliko godina lutanja ponovo podsećaju na sebe. Može se reći da su se vratili na prepoznatljivimodus operandi - jer ako trenutno nemaju šampionsku ekipu, mogu da je stvaraju za budućnost. Prosek godina „kvare“ iskusni kapiten Novica Veličković, odnosno poslednjih novajlija u klubu, Aleks Renfro koji je stigao iz Manrese uoči Nove godine.

„Novica i Renfro su najstariji, ostali su veoma mladi. To neiskustvo i mladost u jednom segmentu mogu da budu minus, ali u drugom predstavljaju plus, momci su željni dokazivanja i napretka“.

Činjenica je da su zbog te mladosti crno-beli u dosta utakmica imali uspona i padova i dešavalo im se da maltene izgube dobijene duele. Ipak, utisak je da u poslednjih mesec dana postoji napredak i da su neke stvari Partizanovi mladići počeli da uče. Partizanu na ruku ide i to što, ne računajući prvoplasiranu Crvenu zvezdu, borba za preostala tri mesta ipak deluje otvoreno, jer i drugi konkurenti umeju da kiksnu.

„Glavni favoriti, osim Zvezde, gube i to čak od poslednjeplasiranih timova na tabeli. Svaka utakmica je vrlo neizvesna do samog kraja. Kvalitet je dosta izjednačen u Jadranskoj ligi ove sezone i vrlo je teško pobeđivati na strani“.

Kad je u pitanju TOP 16 faza Evrokupa, Partizan je dobio grupu u kojoj su još nemačka Alba, Ritas i Monako. S obzirom na snagu rivala koje su crno-beli imali u prvoj fazi poput Valensije, Zenita i Asvela, novi protivnici ne deluju kao bauk.

„Alba je velika ekipa koja uvek igra značajnu ulogu. Monako iz godine pruža kvalitetne partije. Izjednačena je grupa, sigurno će biti vrlo teško, a mislim da će nijanse da odlučuju ko će da ode dalje“.

Još jednom - slovo o navijačima, pogonskom gorivu kluba kao što je Partizan. Dobro pamte sve što je Šćepanović uradio za crno-bele kao igrač, pa se nekako nameće i zaključak da očekuje slične stvari od Japanca samo sada u drugoj ulozi.

„Meni je drago da ljudi znaju da poštuju ono što sam kao igrač uradio u Partizanu. Nisu to zaboravili, posle svih tih godina. Drago mi je što sam se vratio. Nekada sam kao igrač, sad ću kao trener da pružim sve od sebe da Partizan bude ono što je uvek bio".

Za kraj, u ovakvim prilikama nameće se pitanje: kakve su želje za 2019?

„Da se ostvari ono čemu se svi nadamo. Voleo bih da se u ABA ligi plasiramo među četiri ekipe, sa tim će veliki deo naših želja biti ispunjen", skromno je poručio Šćepanović, ostavivši utisak čoveka koji veruje to ne mora da bude kraj Partizanovih ambicija za ovu sezonu i da bi jedan šut, poput njegovog u Vršcu, te 2004, možda mogao da okrene celu sezonu crno-belih.

Izvor: mozzartsport