Прича: Ложите се...!
Зар фудбал није управо то - ложење, преко сваке мере? Супер су титуле, пехари, лепо је то емотивно пражњење, али поента није у краткотрајном врхунцу, него у начину на који се до њега стиже.
Фудбал 03.01.2019 | 15:45
Нова година је да се ложите.
И фудбал је, зато га волимо и више него што деца воле Нову годину и ове празнике када се чуда дешавају испод јелке и у поноћ, фудбал је да се ложите, стално, непрекидно, ирационално, зато што је немогуће и зато што је, можда, ипак, ако баш замислите жељу...
Знате већ о чему говоримо, у предвечерје сусрета који ће можда преломити читаву сезону Премијер лиге, а можда преломити и годину, овако рано, милиона људи који воле један клуб; о ономе што ће се десити или се неће десити на Етихаду вечерас, када Пеп Гвардиола буде дочекао своју црну бештију која од накита носи наочаре и бели осмех.
Уз сву причу о модернизму и прогресивности Каталонца, његов систем можда рађа индивидуалце, спонтаност и наговештај слободе, али у бити остаје Систем, тако, с великим С, од грађења сваке акције из одбранем, од оног “таке тхе балл, пасс тхе балл”. Зато му је лако с многима, али не са Јиргеном Клопом, чији се кредо заснива на рокенролу, необузданости и непредвидивости. Зато Немац има психолошку предност, пошто ништа од опробаних тактика не функционише када се сусрећете са Непознатим.
Гвардиола је јесенас на Енфилду можда и направио велику грешку, највећу ове сезоне, потценивши Ливерпул. Проценио је да му је доста нерешено – а имао је, преко Мареза и оног пенала, шансу и за сва три бода – да ће Ливерпул морати да почне да посрће; ионако су тих месеци изгледали као да онај трилинг на врху никада неће кликнути у сулуду форму од прошлог пролећа, и тешко је било очекивати да ће и после двадесет мечева они бити непоражени, и то само са три ремија.
У четвртак увече ће сав тај притисак доћи на наплату, а ако неко има ресурсе, знање и умеће да пусти прву крв Ливерпулу, онда је то моћни Сити.
Но вратимо се, макар за тренутак, (н)овогодишњим жељама.
Слушали смо ових дана, и то нема везе са клубом који волите, слушали смо многе који су са ниподаштавањем дочекали растућу еуфорију навијача Ливерпула – а којих има подоста широм планете, па тако, замислите, и у Србији – океј, не само ни са ниподаштавањем, колико са злурадошћу, унапред их у коментарима испод текстова и другим, пристојнијим видовима комуникације позивајући да се ману ћорава посла и прекину да сањају.
“Не ложите се”, отприлике је рефрен којим је почашћена та армија људи којима није лако – држим да би добром делу навијача Ливерпула, као годинама унесрећиваног клуба, неки бољи психијатар могао да дијагностикује посттрауматски стресни поремећај; овај “вијетнамски синдром” узрокован је управо срушеним надама и запечаћен оним клизањем Стивена Џерарда у априлско поподне – “не ложите се” кад ће Ливерпул ионако прокоцкати све, добити по задњици у Манчестеру а онда ући у неки јануарски или фебруарски тунел од којег се неће опоравити, и биће опет кукњаве и плакања и сломљених срдашцади...
Дођавола више с тим, и заиста нема везе с тим за кога навијате, али зар фудбал није управо то ложење, преко сваке мере? Супер су титуле, пехари, лепо је то емотивно пражњење, али поента није у краткотрајном врхунцу, него у начину на који се до њега стиже.
Научили смо то, ваљда, још у “Чаробњаку из Оза”, срце, душа и памет се налазе у свима нама, а пут од жутих цигли – или, у случају овогодишње Премијер лиге, црвених – често је важнији од онога што нас чека на његовом крају.
Ниједна прослава 19. титуле у Премијер лиги, ако се она икада, а не само ове сезоне, догоди у Ливерпулу, неће обиловати емоцијама као онај један дан када свако, па и онај највећи и најдосаднији скептик што као навијен виче “Није могуће и неће се десити”, схвати да је она извесна колико и опипљива, да није више само морални конструкт на којем су одрасле генерације, него је логична последица владавине Јиргена Клопаподржане америчким новцима и фанатичном оданошћу црвених нијанси ове планете.
Ложите се, људи, за кога год да навијате, утолико се више ложите што је почетак године и она се отвара пред вама тако бела и невина и пуна могућности.
У ложењу је поента, у ложењу је тајна популарности фудбала и агоније и екстазе у коју ће вас он довести. Ложите се кад је 0:2 у Салцбургу и кад је 0:5 у Паризу, или кад је 0:0 на вечитом дербију, ложите се и кад навијате за Тотенхем па вам трка за титулу траје између три и четири дана; ма који год да је резултат и ко год да вам је у срцу.
Ако се после година, ма деценија патње, појави генерација која ће вам дати мало наде и због које ћете сањати фудбалске утакмице и у глави непрекидно бројати гол-разлику, комбинације, десне бекове и маштати о појачањима за ову или следећу сезону, онда имате свако право, ма откуд, сваку обавезу да то чините, и да се несебично и нелогично ложите.
Кад смо код Ливерпула, постоји тамо на Копу једна застава која се види на свакој утакмици. “Маке ус дреам”, пише великим словима, и то је бољи транспарент од сваког који захтева или пребројава победе, титуле, скалпове, сребрнину.
“Маке ус дреам” је етос правог фудбалског навијача, оног који је задовољан када се за њега и за те боје борите, када дајете све од себе. Оног који види да је Ђини Вајналдум урадио једнако за оних 5:1 против Арсенала колико и магија Роберта Фирмина; оног који ће грицкати нокте када крене талас светлоплавих напада на “најбољу одбрану у Премијер лиги” у среду увече.
Оног који неће одустати, који ће веровати да је могуће, па било на крају меча минус четири или плус десет, зависно од тога с коликим сте оптимизмом ушли у Нову годину.
А и ако не буде могуће, шта фали, провео си се супер на том тобогану, мало те боли глава и мало ти се повраћа, али спреман си да купиш још једну карту, спреман си поново да се ложиш као неумерени и непоправљиви оптимиста.
Уживај, баш те брига, и само се ложи. То је фудбал, човече.
ПРЕМИЈЕР ЛИГА - 21. КОЛО
Уторак
Евертон – Лестер 0:1 (0:0)
/Варди 58/
Арсенал – Фулам 4:1 (1:0)
/Џака 25, Лаказет 55, Рамзи 79, Обамејан 84 – Камара 69/
Кардиф – Тотенхем 0:3 (0:3)
/Кејн 3, Ериксен 12, Сон 26/
Среда
Борнмут - Вотфорд 3:3 (3:3)
/Аке 34, Вилсон 37, Фрејзер 40 - Дини 14, 27, Сема 38/
Челси - Саутемптон 0:0
Хадерсфилд - Барнли 1:2 (1:1)
/Муни 33 - Вуд 40, Барнс 74/
Вест Хем - Брајтон 2:2 (0:0)
/Арнаутовић 66, 68 - Стивенс 56, Дафи 58/
Вулверхемптон - Кристал Палас 0:2 (0:0)
/Ају 83, Миливојевић 90+5пен/
Њукасл - Манчестер Јунајтед 0:2 (0:0)
/Лукаку 64, Рашфорд 80/
Четвртак
21.00: Манчестер Сити - Ливерпул
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар