Priča: Ložite se...!

Zar fudbal nije upravo to - loženje, preko svake mere? Super su titule, pehari, lepo je to emotivno pražnjenje, ali poenta nije u kratkotrajnom vrhuncu, nego u načinu na koji se do njega stiže.

Fudbal 03.01.2019 | 15:45
Priča: Ložite se...!
Nova je godina, nije vreme samo da date obećanja koja sigurno nećete ispuniti, nije samo da poželite drugima i sebi zdravlje, a da zdravlje zanemarujete, nije samo da okrenete novi list, a onda vidite da je prošaran istim onim žvrljotinama i tabelama kao i prethodni; Nova je godina i da poželite želju, i da sanjate, ma koliko vam se čini da ne postoji debeli čika u crvenoj odori.

Nova godina je da se ložite.

I fudbal je, zato ga volimo i više nego što deca vole Novu godinu i ove praznike kada se čuda dešavaju ispod jelke i u ponoć, fudbal je da se ložite, stalno, neprekidno, iracionalno, zato što je nemoguće i zato što je, možda, ipak, ako baš zamislite želju...

Znate već o čemu govorimo, u predvečerje susreta koji će možda prelomiti čitavu sezonu Premijer lige, a možda prelomiti i godinu, ovako rano, miliona ljudi koji vole jedan klub; o onome što će se desiti ili se neće desiti na Etihadu večeras, kada Pep Gvardiola bude dočekao svoju crnu beštiju koja od nakita nosi naočare i beli osmeh.

Uz svu priču o modernizmu i progresivnosti Katalonca, njegov sistem možda rađa individualce, spontanost i nagoveštaj slobode, ali u biti ostaje Sistem, tako, s velikim S, od građenja svake akcije iz odbranem, od onog “take the ball, pass the ball”. Zato mu je lako s mnogima, ali ne sa Jirgenom Klopom, čiji se kredo zasniva na rokenrolu, neobuzdanosti i nepredvidivosti. Zato Nemac ima psihološku prednost, pošto ništa od oprobanih taktika ne funkcioniše kada se susrećete sa Nepoznatim.

Gvardiola je jesenas na Enfildu možda i napravio veliku grešku, najveću ove sezone, potcenivši Liverpul. Procenio je da mu je dosta nerešeno – a imao je, preko Mareza i onog penala, šansu i za sva tri boda – da će Liverpul morati da počne da posrće; ionako su tih meseci izgledali kao da onaj triling na vrhu nikada neće kliknuti u suludu formu od prošlog proleća, i teško je bilo očekivati da će i posle dvadeset mečeva oni biti neporaženi, i to samo sa tri remija.

U četvrtak uveče će sav taj pritisak doći na naplatu, a ako neko ima resurse, znanje i umeće da pusti prvu krv Liverpulu, onda je to moćni Siti.

No vratimo se, makar za trenutak, (n)ovogodišnjim željama.

Slušali smo ovih dana, i to nema veze sa klubom koji volite, slušali smo mnoge koji su sa nipodaštavanjem dočekali rastuću euforiju navijača Liverpula – a kojih ima podosta širom planete, pa tako, zamislite, i u Srbiji – okej, ne samo ni sa nipodaštavanjem, koliko sa zluradošću, unapred ih u komentarima ispod tekstova i drugim, pristojnijim vidovima komunikacije pozivajući da se manu ćorava posla i prekinu da sanjaju.

“Ne ložite se”, otprilike je refren kojim je počašćena ta armija ljudi kojima nije lako – držim da bi dobrom delu navijača Liverpula, kao godinama unesrećivanog kluba, neki bolji psihijatar mogao da dijagnostikuje posttraumatski stresni poremećaj; ovaj “vijetnamski sindrom” uzrokovan je upravo srušenim nadama i zapečaćen onim klizanjem Stivena Džerarda u aprilsko popodne – “ne ložite se” kad će Liverpul ionako prokockati sve, dobiti po zadnjici u Mančesteru a onda ući u neki januarski ili februarski tunel od kojeg se neće oporaviti, i biće opet kuknjave i plakanja i slomljenih srdašcadi...

Dođavola više s tim, i zaista nema veze s tim za koga navijate, ali zar fudbal nije upravo to loženje, preko svake mere? Super su titule, pehari, lepo je to emotivno pražnjenje, ali poenta nije u kratkotrajnom vrhuncu, nego u načinu na koji se do njega stiže.

Naučili smo to, valjda, još u “Čarobnjaku iz Oza”, srce, duša i pamet se nalaze u svima nama, a put od žutih cigli – ili, u slučaju ovogodišnje Premijer lige, crvenih – često je važniji od onoga što nas čeka na njegovom kraju.

Nijedna proslava 19. titule u Premijer ligi, ako se ona ikada, a ne samo ove sezone, dogodi u Liverpulu, neće obilovati emocijama kao onaj jedan dan kada svako, pa i onaj najveći i najdosadniji skeptik što kao navijen viče “Nije moguće i neće se desiti”, shvati da je ona izvesna koliko i opipljiva, da nije više samo moralni konstrukt na kojem su odrasle generacije, nego je logična posledica vladavine Jirgena Klopapodržane američkim novcima i fanatičnom odanošću crvenih nijansi ove planete.

Ložite se, ljudi, za koga god da navijate, utoliko se više ložite što je početak godine i ona se otvara pred vama tako bela i nevina i puna mogućnosti.

U loženju je poenta, u loženju je tajna popularnosti fudbala i agonije i ekstaze u koju će vas on dovesti. Ložite se kad je 0:2 u Salcburgu i kad je 0:5 u Parizu, ili kad je 0:0 na večitom derbiju, ložite se i kad navijate za Totenhem pa vam trka za titulu traje između tri i četiri dana; ma koji god da je rezultat i ko god da vam je u srcu.

Ako se posle godina, ma decenija patnje, pojavi generacija koja će  vam dati malo nade i zbog koje ćete sanjati fudbalske utakmice i u glavi neprekidno brojati gol-razliku, kombinacije, desne bekove i maštati o pojačanjima za ovu ili sledeću sezonu, onda imate svako pravo, ma otkud, svaku obavezu da to činite, i da se nesebično i nelogično ložite.

Kad smo kod Liverpula, postoji tamo na Kopu jedna zastava koja se vidi na svakoj utakmici. “Make us dream”, piše velikim slovima, i to je bolji transparent od svakog koji zahteva ili prebrojava pobede, titule, skalpove, srebrninu.

“Make us dream” je etos pravog fudbalskog navijača, onog koji je zadovoljan kada se za njega i za te boje borite, kada dajete sve od sebe. Onog koji vidi da je Đini Vajnaldum uradio jednako za onih 5:1 protiv Arsenala koliko i magija Roberta Firmina; onog koji će grickati nokte kada krene talas svetloplavih napada na “najbolju odbranu u Premijer ligi” u sredu uveče.

Onog koji neće odustati, koji će verovati da je moguće, pa bilo na kraju meča minus četiri ili plus deset, zavisno od toga s kolikim ste optimizmom ušli u Novu godinu.

A i ako ne bude moguće, šta fali, proveo si se super na tom toboganu, malo te boli glava i malo ti se povraća, ali spreman si da kupiš još jednu kartu, spreman si ponovo da se ložiš kao neumereni i nepopravljivi optimista.

Uživaj, baš te briga, i samo se loži. To je fudbal, čoveče.

PREMIJER LIGA - 21. KOLO

Utorak

Everton – Lester 0:1 (0:0)
/Vardi 58/

Arsenal – Fulam 4:1 (1:0)
/Džaka 25, Lakazet 55, Ramzi 79, Obamejan 84 – Kamara 69/

Kardif – Totenhem 0:3 (0:3)
/Kejn 3, Eriksen 12, Son 26/

Sreda

Bornmut - Votford 3:3 (3:3)
/Ake 34, Vilson 37, Frejzer 40 - Dini 14, 27, Sema 38/

Čelsi - Sautempton 0:0

Hadersfild - Barnli 1:2 (1:1)
/Muni 33 - Vud 40, Barns 74/

Vest Hem - Brajton 2:2 (0:0)
/Arnautović 66, 68 - Stivens 56, Dafi 58/

Vulverhempton - Kristal Palas 0:2 (0:0)
/Aju 83, Milivojević 90+5pen/

Njukasl - Mančester Junajted 0:2 (0:0)
/Lukaku 64, Rašford 80/

Četvrtak

21.00: Mančester Siti - Liverpul

Izvor: mozzartsport

Komentari / 0

Ostavite komentar