Анализа: Шта на сто доносе Битадзе, Бел и Кол?

Будућност с три нова појачања улази у наставак сезоне.

Кошарка 25.12.2018 | 22:15 С отварањем друге половине сезоне у Јадранској лиги почело је да се одмотава и клупко коначног расплета на табели, где ће се водити густа трка за плеј-оф и даљу потеру за шампионском круном. Већ сада је извесно да ће у завршницу Црвена звезда, пошто је у Загребу лако оверила дванаесту узастопну победу, Мега је показала да може и без главног играча, Цедевита је брејком у Београду поправила своје изгледе, док је Будућност последњих дана учинила практично све да се што пре овери пласман у следећу фазу.

Бранилац титуле био је прилично активан на тржишту, па је у два дана активирао три трансфер бомбе. Почело је довођењем Гоге Битадзеаиз Меге, те Џејмса Бела из Цедевите, онда и слободног Нориса Кола. С три занимљива трансфера Будућност је ојачала тим на три најважније позиције и тако додатно учврстила свој статус у регионалном такмичењу. Ако је Црвена звезда на конто досадашњих резултата истакла најозбиљнију кандидатуру за јадрански трон, онда је Будућност својим пословањем у седмици на измаку показала да финансијска моћ и етикета тима из Евролиге дефинитивно пружају широк спектар могућности на трансфер пијаци. Односно, могућност да се све рупе у ростеру попуне довођењем још бољих играча, што даје на тежини и обавези да се улагања оправдају. 

А, шта то новајлије доносе Александру Џикићу? 

Са Гогом Битадзеом Будућност је повукла два кључна потеза. Значајно ослабила директног конкурента за доигравање - јер, Мегини досадашњи резултати указују да ће бити такмац за једно од водеће четири позиције -, а онда и коначно попунила позицију где је недостајало највише „меса“. Због повреде Зорана Николића, али и очигледних проблема у рекету тренер Џикић је прво морао да ангажује Алена Омића, а сада је Гога Битадзе унео додатну чврстину и разноврсност какву мало ко има. Подсетимо, Џикић је током сезоне на центарској позицији ротирао Ерла Кларка и поменутог Алена Омића. Са Кларком Будућност је имала изражене атлетске и скакачке способности, али и човека који солидним шутем може да рашири противничке одбране. Кларку центарско место није природно, он је крилни центар који је током каријере углавном делио рекет с неком доминантнијом фигуром. Сетимо се како су Кларк и Владимир Штимац доминирали у опреми Бешикташа и мало ко је могао да надскочи и надигра овај тандем у турском првенству и ФИБА Лиги шампиона. Услед недостатка правог центра Кларк је био „топовско месо“ за физички снажније центре што је, на пример, Црвена звезда са Мајклом Оџом, Мајком Цирбесом и Душаном Ристићем знала да искористи у она два сусрета у Суперкупу и на почетку Јадранске лиге. Са Омићем Будућност је добила на физикалном аспекту, играча чија енергија уме бескрајно да мотивише цео тим и неког ко беспоштедно улази у сваки дуел. Иако је донекле растеретио Кларка, некадашњи центар Црвене звезде није успео да донесе стабилност на дуже стазе због страховитог ритма клупске кошарке у овом моменту. 

То би, поред личних квалитета, требало да донесе Гога Битадзе. Суперталентовани Грузин прешао је огроман пут откако је у децембру 2015. године стигао у Мегу из локалне Вите. После позајмице у Смедереву и солидних рола у прошлој сезони, ове године Битадзе заједно са Драганом Апићем носи етикету најутицајнијег центар Јадранске лиге. Дејан Милојевић је игру подредио управо сјајном момку из Тбилисија и Мега се одмах нашла у кругу кандидата за плеј-оф. 

Битадзе је на једанаест утакмица убележио чак 222 поена, што га је учинило трећим стрелцем Лиге иза Томислава Зубчића (Игокеа), који има десет поена, али и утакмицу више, те Драгана Апића, који је убележио 234 поена у истом пресеку као и нови центар Будућности. Исту позицију заузео је Битадзе и на листи играча с највећим укупним, али и просечним индексом корисности. Укупно 271 (Лука Божић306, Драган Апић 332), просечно 24,64 (Божић 25,5, Апић 30,18). Такође, Битадзе је изашао на сам врх листе играча с највише скокова (87), те ухваћених лопти по утакмици (близу осам). Први је у категорији блокада са чак 28 изблокираних шутева и једини је у целој Јадранској лиги с више од 20. 

Оно што је, ипак, упечатљивије много више од пуких статистичких бројки јесте зрелост са којом Битадзе приступа игри. Види се да је вишегодишњи рад са Дејаном Милојевићем дао резултат, односно да је прековремени рад лети посебно погурао 19-годишњег момка да физички очврсне, психички сазри и схвати кошарку из угла врхунског играча у којег полако израста.

Упркос томе што је Александар Џикић изјавио да неће оптерећивати Битадзеа у Евролиги, он је током ова, безмало три месеца показао да је спреман за следећи ниво. А то је управо Евролига. Остаје да се види како ће се Битадзе уклопити у систем новог тима, саиграче, те ритам кошарке са сталним путовањима и бар две утакмице у недељу дана, али Битадзе ће сигурно донети превагу у Јадранској лиги чиме би омогућио Омићу више минута за одмор и већи фокус на оно што долази у Евролиги. Добиће и Битадзе свој део колача, како би осетио како је то играти с најбољим центрима Европе, поготово јер ће на лето засигурно отићи у НБА.

Оним што је досад показао Битадзе је значајно поправио своје потенцијално место на Драфту, а време у Будућности послужиће да додатно изгради свој идентитет. Битадзе и даље има велики простор за напредак, а досад се показао као одличан скорер и више него солидан дефанзивац. Школовање под надзором врсног тренера претворио је Гогу у технички одлично поткованог центра и неког ко има широк спектар нападачких могућности. Знао је да искреира поене када је Меги то било најпотребније, чак да се извуче изван линије 6,75 метара и погоди за три поена, што скаути и тренери све више цене, а осим тога значајно је поправио атлетски и физички аспект игре, чиме је постао још тежи за чување у рекету. Осим тога што има страшан њух за блокаду, сада је и неко ко може да се носи против снажнијих центара од себе. Против Црвене звезде недавно је то демонстрирао на најбољи начин, пошто је Цирбеса неколико пута избацивао из такта, а против Оџа користио брзину и окретност да доминира у непосредној близини коша.

Мада није исти тип центра као Никола Јокић, који зна толико тога са лоптом у пољу разигравања саиграча, нити је толико вешт дриблер, неодољиво подсећа на њега. Јер, игру доживљава као могућност да искаже раскошни таленат, не као механичку радњу. Притом, с лакоћом излази на крај највећим изазовима и његова продуктивност била је задивљујућа.

У Будућности сигурно неће имати толико одрешене руке, али би у оквирима Јадранске лиге требало да задржи статус једног од најбољих.

Анализу Џејмса Бела могли сте да прочитате у тексту посвећеном Цедевити уочи почетка сезоне. Ради се о момку који је целу професионалну каријеру провео на овој страни Атлантика, а после одличних игара у Хапоел Холону, где је био члан идеалне петорке израелског првенства, добио је могућност да са Дарушафаком освоји трофеј Еврокупа. Мада је у Дарушафаки више био посвећен одрађивању дефанзивних задатака, јер је напад махом био ослоњен на Скотија Вилбекина, Бел је у Цедевити показао да има добар нападачки квалитет, па је у Јадранској лиги бележио 15 поена у просеку, а у Еврокупу око 11 поена. Имао је лопту у рукама више него у Дарушафаки, где је углавном деловао из „ћошка“ и неко ко пуца директно по пријему лопте. Уме да буде тимски играч, што ће Џикићу бити јако важно у склапању састава и зна да се подреди тимским обавезама, не искључиво индивидуалној промоцији. Опет, треба бити обазрив са њим, јер га чека прво искуство у Евролиги и треба видети како ће реаговати. Са Цедевитом је показао да има квалитет више за Јадранску лигу, мада у клубу није остао јер се не уклапа у клупски, нити систем Славена Римца, иако је играо константно добро. Врло је добар играч у оба смера, агресивног менталног склопа и Будућност би с њим требало да добије нешто више у оба смера. 

Норис Кол је доведен да би урадио оно што Арон Крафт није. Да својим искуством обезбеди мирну организацију игре, али и нагази папучицу на гасу када су екипи потребни лаки поени. Као такав воли да држи конце у својим рукама, што би Џикић морао да изнивелише, пошто добар део екипе има исте преференце. Некадашњи двоструки шампион НБА са Мајамијем (2012, 2013) тек је прошле сезоне имао прво европско искуство и у дресу Макабија играо је јако добро у Евролиги. Био је водећи играч тима уз Пјера Џексона, а упркос томе морао је да чека практично до краја децембра како би нашао нови евролигашки ангажман. Из Авелина је отишао као слободан играч, пошто је добио споразумни раскид уговора са клубом. У десет утакмица у Серији А бележио је преко 16 поена у просеку, заједно са шест асистенција и око три скока по утакмици.

Генерално је врло добар плејмејкер, готово изједначених квалитета у свим најважнијим аспектима и битно му је да се истакне као лидер екипе. Уме врло добро да одговори и дефанзивним задацима, што је код америчких плејмејкера реткост. Има добар први корак и прилично агресивно напада своје чуваре, мада му ниједна офанзивна карактеристика није посебно изражена. Уколико буде показао бар део онога чиме располаже, могао би да буде велико појачање за тим. Али, само под условом да и Кол схвати да поред себе има квалитетне саиграче који ће тражити свој простор за разигравање. Ако буде ишао на своју руку и супротно захтевима напорне сезоне и амбиција, Будућност би могла да се нађе у проблему.

Било како, Будућност је са три појачања озбиљно унапредила тим. На папиру, готово сигурно и на паркету у наредним утакмицама. Видећемо на крају за шта ће то бити довољно...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт, МН Пресс