Прича: Може ли Србија до ЕП-а након 20 година?!

Мисија 2020: Роналдов дуго чекани повратак и 1:9 против Украјине. . . ! Португалија и Украјина главни такмаци Србије у борби за пласман на Европско првенство.

Фудбал 04.12.2018 | 00:00 Литванија и Луксембург би можда некоме могли да запрже чорбу и ништа више од тога. Јасно је као дан: за два места на Европском првенству 2020. у Групи Б бориће се Португалија, Украјина и Србија. Па да видимо укратко шта ће нас то чекати од марта до новембра.

ПОРТУГАЛИЈА

Рутински су обезбедили пласман на завршни турнир Лиге нација у конкуренцији Италије и Пољске, иако Кристијано Роналдо у договору са селектором Фернандом Сантошем није играо за актуелне прваке Европе. Желео је да се посвети Јувентусу, поклопиле су му се и оне оптужбе за силовање у САД… И чини се да је све то сада иза њега, иако не прође конференција, а да Сантош не мора да одговара на питања да ли ће се Роналдо вратити у репрезентацију. Да будемо дакле сасвим јасни: хоће.

Међутим, оно што би можда требало да нас брине још више од тога јесте чињеница да су се Португалци сасвим добро снашли и без несумњиво прве звезде тима. Сантош је морао мало да промисли, да пронађе нов начин игре и чини се да је успео. Уместо 4-4-2 система са две “шестице” који је форсирао на Мундијалу у Русији (у четвртфиналу их је избацио Уругвај са 2:1) у Лиги нација Португалци су играли и 4-1-4-1 (код куће) и 4-3-3 (у гостима).

Углавном је то изгледало овако, са мањим изменама у задацима: Руи Патрисио – Кансело, Пепе (Фонте), Дијас, Руи – Невес – Бернардо Силва, Карваљо, Пици, Брума (Рафа Силва) – Андре Силва. Шансу су добијали и Рафаел Гереиро, Данило Переира, Жоао Марио, Гонсало Гуедеш…

Као и до сада, одбрана је деловала доста добро, мада су им Пољаци правили проблеме (три гола у две утакмице), али оно где је Португалија без Роналда заиста импресионирала јесте лакоћа са којом су долазили до шанси. Бернардо Силва, Рубен Невес, Бруно Фернандеш, Гуедеш… Покретљивија офанзива него раније. Вилијам Карваљо је ту да донесе чврстину у дуелу, Жоао Марио у резерви… Строго естетски, изгледали су чак и боље без него са Роналдом, али сада ће и он бити ту са својим шампионским карактером да постигне гол кад је најпотребније, као што је урадио три пута против Шпаније на Светском првенству.

Једини проблем Сантоша, неко време већ, јесу штопери. Пепеу је већ 35 година, Жозе Фонте има 34, Бруно Алвеш није играо од Мундијала на коме је био зацементиран у стартних 11… И онда цела једна прескочена генерација због чега су Португалци помало и на силу гурали 21-годишњег Рубена Дијаса у прву поставу. Просто, морају да створе штопера барем Пепеовог ранга за будућност. Штета би била да оваква екипа не направи нешто само због дефицита у средишту одбрамбене линије.

Оно што би требало да забрине Младена Крстајића јесте то што Португалци генерално ретко разочаравају. Можда неће успети да савладају Уругвај, али неће ни изгубити тамо где се не сме. У квалификацијама за Светско првенство изгубили су само у првом колу од Швајцарске, али кад је требало на домаћем терену узвратити истом мером надокнадили су и бодове и гол разлику. У квалификацијама за Еуро – сећате се, били смо сведоци – изгубили су први меч од Албаније, одмах се уозбиљили и везали седам победа у низу.  Права такмичарска екипа која зна шта хоће. Приде са много талента у ногама. Ова генерација има потенцијал да израсте у једну од бољих.

Остаје само да се види да ли ће се Сантош сада вратити на 4-4-2 систем, да ли ће вратити у тим Нанија, који се разиграо у Спортингу, или Рикарда Кварежму. Утисак је да могу без обојице. Рондалдо је већ друга прича.

УКРАЈИНА

Две већ године са легендарним Андрејом Шевченком за кормилом. И утисак је да резултати почињу да стижу. Први квалификациони циклус је био разочаравајућ, нису путовали на Мундијал у Русију пошто су у групи били испод Исланда и Хрватске зато што су кључни меч са Коцкастима изгубили у свом Кијеву са 0:2. Међутим, у Лиги нација много боља издање.

Уводне три победе против Чешке (два пута) и Словачке дозволиле су Шевченку да у реваншу у Трнави мало промеша састав и проба нову формацију, 4-4-2 са такозваним дијамантом (ромбом) у средини. Словаци су славили са 4:1, мада селектор Украјине сматра да нови стил игре није узрок пораза. Имао је додуше Шевченко ту и доста проблема са повредама, већ су осигурали Украјинци прво место у групи, па су шансу добили и неки млади играчи. Ако судимо по Лиги нација, дакле, имаћемо два ривала из дивизије А.

Што се тиче поставке, Шевченко у резултатски важним мечевима није мењао много, од 4-2-3-1 формације се није одступало кад је било важно: Пјатов – Каравалев, Кривцов (Бурда), Ракитски, Матвиленко – Малиновски, Степаненко – Јармоленко, Марлос, Конопљанка – Јаремчук. Чак су и измене биле исте, шансу су добијали Олександар Зинченко и Виктор Циганков, двојица играча од којих се очекује да у наредним годинама постану стубови репрезентације, једном и Сергеј Сидорчик.

Јасно је и по самом саставу: офанзива је јачи део Украјине, барем на папиру. Јевген Конопљанка је био најбољи стрелац екипе са четири гола у 2018. години, три гола потписао је Андриј Јармоленко, два Руслан Малиновски, који игра фантастично у Генку. Не треба заборавити ни Марлоса, 30-годишњег офанзивца из Шахтјора, добио је држављанство и један је од битнијих играча у тиму. Други је Бразилац који је играо за Украјину после Едмара Халовскија.

У самом шпицу усамљен Роман Јаремчук, далеко је од Шевченка из најбољих дана, игра тек солидно и постигао је пет голова у Генту.

На голу већ дуго капитен Андриј Пјатов, испред дефанзивна четворка не толико звучних имена, али кад играју за репрезентацију углавном изгледају бољи него што јесу. Као задњи везни још један Шахтјоров играч Тарас Степаненко, оно што је добро за Украјинце је што више нема – бар не јавних – ратова између фудбалера Динама и Шахтјора. Умели су они добрано да поремете атмосферу у свлачионици.

Сада то изгледа солидно, али није то баш ни екипа коју би требало превише респектовати. Проблем је додуше што нама та совјетска школа фудбала не лежи, па смо у пет судара са Украјином – сви су били пријатељски – претрпели пет пораза уз гол разлику 1:9. Последњи пут смо играли новембра 2016. када су Украјинци – и тада предвођени Шевченком – славили са 2:0. Истина, тада је Славољуб Муслин још експериментисао, па смо играли најблаже речено у комбинованом саставу. 

С обзиром на скорију историју резултата, Србија никоме не сме да прети, али није ово група која се не може проћи. Посебно ако будемо озбиљни у сваком мечу и освојимо свих 12 бодова у сударима са Литванијом и Луксембургом. Биће то изузетно битно.

Извор: моззартспорт