Priča: Može li Srbija do EP-a nakon 20 godina?!

Misija 2020: Ronaldov dugo čekani povratak i 1:9 protiv Ukrajine. . . ! Portugalija i Ukrajina glavni takmaci Srbije u borbi za plasman na Evropsko prvenstvo.

Fudbal 04.12.2018 | 00:00 Litvanija i Luksemburg bi možda nekome mogli da zaprže čorbu i ništa više od toga. Jasno je kao dan: za dva mesta na Evropskom prvenstvu 2020. u Grupi B boriće se Portugalija, Ukrajina i Srbija. Pa da vidimo ukratko šta će nas to čekati od marta do novembra.

PORTUGALIJA

Rutinski su obezbedili plasman na završni turnir Lige nacija u konkurenciji Italije i Poljske, iako Kristijano Ronaldo u dogovoru sa selektorom Fernandom Santošem nije igrao za aktuelne prvake Evrope. Želeo je da se posveti Juventusu, poklopile su mu se i one optužbe za silovanje u SAD… I čini se da je sve to sada iza njega, iako ne prođe konferencija, a da Santoš ne mora da odgovara na pitanja da li će se Ronaldo vratiti u reprezentaciju. Da budemo dakle sasvim jasni: hoće.

Međutim, ono što bi možda trebalo da nas brine još više od toga jeste činjenica da su se Portugalci sasvim dobro snašli i bez nesumnjivo prve zvezde tima. Santoš je morao malo da promisli, da pronađe nov način igre i čini se da je uspeo. Umesto 4-4-2 sistema sa dve “šestice” koji je forsirao na Mundijalu u Rusiji (u četvrtfinalu ih je izbacio Urugvaj sa 2:1) u Ligi nacija Portugalci su igrali i 4-1-4-1 (kod kuće) i 4-3-3 (u gostima).

Uglavnom je to izgledalo ovako, sa manjim izmenama u zadacima: Rui Patrisio – Kanselo, Pepe (Fonte), Dijas, Rui – Neves – Bernardo Silva, Karvaljo, Pici, Bruma (Rafa Silva) – Andre Silva. Šansu su dobijali i Rafael Gereiro, Danilo Pereira, Žoao Mario, Gonsalo Guedeš…

Kao i do sada, odbrana je delovala dosta dobro, mada su im Poljaci pravili probleme (tri gola u dve utakmice), ali ono gde je Portugalija bez Ronalda zaista impresionirala jeste lakoća sa kojom su dolazili do šansi. Bernardo Silva, Ruben Neves, Bruno Fernandeš, Guedeš… Pokretljivija ofanziva nego ranije. Vilijam Karvaljo je tu da donese čvrstinu u duelu, Žoao Mario u rezervi… Strogo estetski, izgledali su čak i bolje bez nego sa Ronaldom, ali sada će i on biti tu sa svojim šampionskim karakterom da postigne gol kad je najpotrebnije, kao što je uradio tri puta protiv Španije na Svetskom prvenstvu.

Jedini problem Santoša, neko vreme već, jesu štoperi. Pepeu je već 35 godina, Žoze Fonte ima 34, Bruno Alveš nije igrao od Mundijala na kome je bio zacementiran u startnih 11… I onda cela jedna preskočena generacija zbog čega su Portugalci pomalo i na silu gurali 21-godišnjeg Rubena Dijasa u prvu postavu. Prosto, moraju da stvore štopera barem Pepeovog ranga za budućnost. Šteta bi bila da ovakva ekipa ne napravi nešto samo zbog deficita u središtu odbrambene linije.

Ono što bi trebalo da zabrine Mladena Krstajića jeste to što Portugalci generalno retko razočaravaju. Možda neće uspeti da savladaju Urugvaj, ali neće ni izgubiti tamo gde se ne sme. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo izgubili su samo u prvom kolu od Švajcarske, ali kad je trebalo na domaćem terenu uzvratiti istom merom nadoknadili su i bodove i gol razliku. U kvalifikacijama za Euro – sećate se, bili smo svedoci – izgubili su prvi meč od Albanije, odmah se uozbiljili i vezali sedam pobeda u nizu.  Prava takmičarska ekipa koja zna šta hoće. Pride sa mnogo talenta u nogama. Ova generacija ima potencijal da izraste u jednu od boljih.

Ostaje samo da se vidi da li će se Santoš sada vratiti na 4-4-2 sistem, da li će vratiti u tim Nanija, koji se razigrao u Sportingu, ili Rikarda Kvarežmu. Utisak je da mogu bez obojice. Rondaldo je već druga priča.

UKRAJINA

Dve već godine sa legendarnim Andrejom Ševčenkom za kormilom. I utisak je da rezultati počinju da stižu. Prvi kvalifikacioni ciklus je bio razočaravajuć, nisu putovali na Mundijal u Rusiju pošto su u grupi bili ispod Islanda i Hrvatske zato što su ključni meč sa Kockastima izgubili u svom Kijevu sa 0:2. Međutim, u Ligi nacija mnogo bolja izdanje.

Uvodne tri pobede protiv Češke (dva puta) i Slovačke dozvolile su Ševčenku da u revanšu u Trnavi malo promeša sastav i proba novu formaciju, 4-4-2 sa takozvanim dijamantom (rombom) u sredini. Slovaci su slavili sa 4:1, mada selektor Ukrajine smatra da novi stil igre nije uzrok poraza. Imao je doduše Ševčenko tu i dosta problema sa povredama, već su osigurali Ukrajinci prvo mesto u grupi, pa su šansu dobili i neki mladi igrači. Ako sudimo po Ligi nacija, dakle, imaćemo dva rivala iz divizije A.

Što se tiče postavke, Ševčenko u rezultatski važnim mečevima nije menjao mnogo, od 4-2-3-1 formacije se nije odstupalo kad je bilo važno: Pjatov – Karavalev, Krivcov (Burda), Rakitski, Matvilenko – Malinovski, Stepanenko – Jarmolenko, Marlos, Konopljanka – Jaremčuk. Čak su i izmene bile iste, šansu su dobijali Oleksandar Zinčenko i Viktor Cigankov, dvojica igrača od kojih se očekuje da u narednim godinama postanu stubovi reprezentacije, jednom i Sergej Sidorčik.

Jasno je i po samom sastavu: ofanziva je jači deo Ukrajine, barem na papiru. Jevgen Konopljanka je bio najbolji strelac ekipe sa četiri gola u 2018. godini, tri gola potpisao je Andrij Jarmolenko, dva Ruslan Malinovski, koji igra fantastično u Genku. Ne treba zaboraviti ni Marlosa, 30-godišnjeg ofanzivca iz Šahtjora, dobio je državljanstvo i jedan je od bitnijih igrača u timu. Drugi je Brazilac koji je igrao za Ukrajinu posle Edmara Halovskija.

U samom špicu usamljen Roman Jaremčuk, daleko je od Ševčenka iz najboljih dana, igra tek solidno i postigao je pet golova u Gentu.

Na golu već dugo kapiten Andrij Pjatov, ispred defanzivna četvorka ne toliko zvučnih imena, ali kad igraju za reprezentaciju uglavnom izgledaju bolji nego što jesu. Kao zadnji vezni još jedan Šahtjorov igrač Taras Stepanenko, ono što je dobro za Ukrajince je što više nema – bar ne javnih – ratova između fudbalera Dinama i Šahtjora. Umeli su oni dobrano da poremete atmosferu u svlačionici.

Sada to izgleda solidno, ali nije to baš ni ekipa koju bi trebalo previše respektovati. Problem je doduše što nama ta sovjetska škola fudbala ne leži, pa smo u pet sudara sa Ukrajinom – svi su bili prijateljski – pretrpeli pet poraza uz gol razliku 1:9. Poslednji put smo igrali novembra 2016. kada su Ukrajinci – i tada predvođeni Ševčenkom – slavili sa 2:0. Istina, tada je Slavoljub Muslin još eksperimentisao, pa smo igrali najblaže rečeno u kombinovanom sastavu. 

S obzirom na skoriju istoriju rezultata, Srbija nikome ne sme da preti, ali nije ovo grupa koja se ne može proći. Posebno ako budemo ozbiljni u svakom meču i osvojimo svih 12 bodova u sudarima sa Litvanijom i Luksemburgom. Biće to izuzetno bitno.

Izvor: mozzartsport