Хидроелектране урушавају природу

Уколико се не промијени Закон о концесионој накнади и уколико се не успори или заустави изградња мини хидроелектрана, укупна штета за друштво у наредних 10 година, може прекорачити цифру од 40 милиона марака, закључено је у анализи економске оправданости концесионих накнада и подстицаја за мале хидроелектране у БиХ Центра за животну средину.

Република Српска 30.11.2018 | 17:42 Десетогодишње истраживање и константно указивање на лош утицај градње мини хидроелектрана, Центар за животну средину објединио је у анализи економске оправданости изградње хидроелектрана. Закључено је да постојећи систем концесионих накнада мора бити измијењен да би се избјегла даља друштвена штета.

„Утицај хидроелектрана није ограничен само на утицај на природу него да имају утицај на људе на локалне заједнице и на ширу друштвену заједницу али и на економију што значи и на тренутно стање у нашој држави али и на далеку будућност“, каже Наташа Црнковић, предсједник Центра за животну средину.

Аутор анализе упозорава да нема економске нити друштвене користи од изградње мини хидроелектрана јер у постојећем систему подстицаја за производњу електричне енергије губитници су грађани и привреда БиХ који из својих џепова финансирају власнике хидроелектрана који су у овом случају једини добитници.

„За то ми ангажујемо односно грађани и привреда дамо 12,5 милиона марака годишње а друштвена штета која по том основу настане је око 4 милиона марака годишње“, упозорава Дамир Миљевић, економиста и аутор анализе.

С обзиром на то да сви потрошачи електричне енергије у БиХ плаћају накнаду за обновљиве изворе енергије кроз мјесечне рачуне за утрошену електричну енергију, тај новац је потребно усмјерити у подстицаје за смањење потрошње енергије али и промијенити Закон о концесијама да би се смањило маневрисање у процесу изградње и рада хидроелектрана.

„Један од начина је да се повећа концесиона накнада други начин је да промијените политику подстицаја производње из обновљивих извора да пребаците систем са подстицања малих хидроелектрана на нешто друго и на тај начин дестимулишете произвођача“, сматра Миљевић.

„Оно што ми у Центру желимо да видимо у будућности и што заговарамо је окретање улагања у сектор енергије са хидроелектрана у сектор стварних обновљивих извора енергије а то је енергија сунца и вјетра“, истиче Црнковић.

У БиХ изграђено је 130 мини хидролектрана које су или већ у систему концесија или у фази чекања. Република Српска нема економску добит од тих хидроелектрана, него губитке у виду сјече шума, промјене режима површинских и подземних вода. Само су инвеститори у плусу, јер су премије које добију из буџета за производњу струје из обновљивих извора веће од концесионих накнада.

(БН)