Hidroelektrane urušavaju prirodu

Ukoliko se ne promijeni Zakon o koncesionoj naknadi i ukoliko se ne uspori ili zaustavi izgradnja mini hidroelektrana, ukupna šteta za društvo u narednih 10 godina, može prekoračiti cifru od 40 miliona maraka, zaključeno je u analizi ekonomske opravdanosti koncesionih naknada i podsticaja za male hidroelektrane u BiH Centra za životnu sredinu.

Republika Srpska 30.11.2018 | 17:42 Desetogodišnje istraživanje i konstantno ukazivanje na loš uticaj gradnje mini hidroelektrana, Centar za životnu sredinu objedinio je u analizi ekonomske opravdanosti izgradnje hidroelektrana. Zaključeno je da postojeći sistem koncesionih naknada mora biti izmijenjen da bi se izbjegla dalja društvena šteta.

„Uticaj hidroelektrana nije ograničen samo na uticaj na prirodu nego da imaju uticaj na ljude na lokalne zajednice i na širu društvenu zajednicu ali i na ekonomiju što znači i na trenutno stanje u našoj državi ali i na daleku budućnost“, kaže Nataša Crnković, predsjednik Centra za životnu sredinu.

Autor analize upozorava da nema ekonomske niti društvene koristi od izgradnje mini hidroelektrana jer u postojećem sistemu podsticaja za proizvodnju električne energije gubitnici su građani i privreda BiH koji iz svojih džepova finansiraju vlasnike hidroelektrana koji su u ovom slučaju jedini dobitnici.

„Za to mi angažujemo odnosno građani i privreda damo 12,5 miliona maraka godišnje a društvena šteta koja po tom osnovu nastane je oko 4 miliona maraka godišnje“, upozorava Damir Miljević, ekonomista i autor analize.

S obzirom na to da svi potrošači električne energije u BiH plaćaju naknadu za obnovljive izvore energije kroz mjesečne račune za utrošenu električnu energiju, taj novac je potrebno usmjeriti u podsticaje za smanjenje potrošnje energije ali i promijeniti Zakon o koncesijama da bi se smanjilo manevrisanje u procesu izgradnje i rada hidroelektrana.

„Jedan od načina je da se poveća koncesiona naknada drugi način je da promijenite politiku podsticaja proizvodnje iz obnovljivih izvora da prebacite sistem sa podsticanja malih hidroelektrana na nešto drugo i na taj način destimulišete proizvođača“, smatra Miljević.

„Ono što mi u Centru želimo da vidimo u budućnosti i što zagovaramo je okretanje ulaganja u sektor energije sa hidroelektrana u sektor stvarnih obnovljivih izvora energije a to je energija sunca i vjetra“, ističe Crnković.

U BiH izgrađeno je 130 mini hidrolektrana koje su ili već u sistemu koncesija ili u fazi čekanja. Republika Srpska nema ekonomsku dobit od tih hidroelektrana, nego gubitke u vidu sječe šuma, promjene režima površinskih i podzemnih voda. Samo su investitori u plusu, jer su premije koje dobiju iz budžeta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora veće od koncesionih naknada.

(BN)