Радници уплашени за своју судбину

Зашто Република Српска продаје рудник, који би јој могао донијети добит? Зашто је, и по ком основу, Влада РС Рудник жељезне руде “Љубија” скинула са листе стратешких предузећа, и због чега се на све то Приједорчани не буне, иако им од  рудника зависи будућност? 

Република Српска 27.11.2018 | 12:09 Ова питања јуче су поставили лидери неколико синдиката рудара и жељезничара, на тематској конференцији у Бањалуци посвећеној једној од најкотроверзнијих приватизација у иначе контроверзној транзиционој историји РС. По многима, синдикалци су се побунили тек када су “багери стигли на градилиште”, јер је продаја 64,99 одсто акција у Руднику жељезне руде “Љубија” већ заказана за 17. децембар, аукцијом на Бањалучкој берзи.

Ипак, Дарко Марјановић, правни савјетник у синдикатима, тврди да још није све завршено.

Рјешење апелација Уставном суду

-Одлука Владе РС о скидању “Љубије” са листе стратешких предузећа је спорна и треба тражити оцјену уставности и законитости те одлуке пред Уставним судом РС – тврди Марјановић.

Синдикалци поручују да нису априори против приватизације, али да је све уређено тако да рудник може купити било ко, па чак и предузеће које нема никакву традицију и ниједан багер за ископавање руде, а да су нетранспарентност и игнорисање струке у случају “Љубије” фрапантни.

-РС ће једнократно добити нешто новца, али ако се рудник затвори биће то крај не само за 800 радника садашњег “АрцелорМетала”, него и за више од 2.000 жељезничара, јер превоз руде из Приједора чини чак 45 одсто промета Жељезница РС. Уз то, без рудника привреда цијелог приједорског региона је осуђена на пропаст – рекао је предсједник Конфедерације синдиката РС Жељко Тепавчевић и додао да ће, проблема бити и у Федерацији БиХ, и са жељезницом и са Жељезаром Зеница, која прерађује приједорску руду. 

Лако ће Зеница, али шта с Приједором

Амир Нуркић, предсједник Самосталног синдиката жељезничара ФБиХ, поручио да ће се и без приједорске руде снаћи и Жељезнице Ф БиХ и зеничка Жељезара, али да приједорчани треба да енергичније бране своје интересе.

-За разлику од ситуације у РС, у Жељезницама ФБиХ превоз руде чини свега 10 одсто од укупног превоза терета, а Жељезара може руду наћи и на неком другом мјесту, мада је, наравно, најрационалније да је купује из Љубије и Омарске. Кључно питање је, међутим, зашто се локална заједница у Приједору није снажније успротивила оваквој приватизацији њеног стратешког ресурса – каже Нуркић.

Да су рудници опстали тамо гдје су се локалци побунили против сумњиве приватизације сагласан је и предсједник Синдиката “Арселор Митала” Саша Кукољ. Навео је примјер Мајданпека у Србији гдје локално становништво није дозволило да држава рудник прода Рмунима, који се баве производњом веш машина.

Нуркић: Муљатори седме класе

Након навођена бројних примјера катастрофалне приватизације у оба ентитета БиХ, те сумњи да ће и Рудник “Љубија” купити неко ко нема намјеру да се бави овим послом, Амир Нуркић, предсједник Самосталног синдиката жељезничара Федерације БиХ, каже да таква ситуација, с обзиром на амбијент и понашање власти, никог не треба да чуди.

– Нама не долазе инвеститори прве него седме или осме класе, који хоће да, уз помоћ власти, овдје смуљају оно што нигдје другдје не би могли – рекао је Нуркић.

(Српскаинфо)