Сезонски вируси нападају и штитасту жлијезду

Субакутни тироидитис најчешће настаје као последица респираторних инфекција. Вирусној упали штитасте жлезде најподложније су особе слабог имунитета.

Здравље 19.11.2018 | 15:29 ВИРУСНА инфекција носа, грла и ждрела може да буде окидач за упалу штитасте жлезде. Иако је ова последична упала доста ретка и јавља се најчешће код жена средње животне доби, важно је да се препозна на време, јер је и тада опоравак спор и траје више месеци. С обзиром на то да има сличне симптоме као запаљење уха, грла или ждрела, упала штитасте жлезде се често беспотребно и неуспешно лечи антибиотицима.

Професор др Јасмина Ћирић, ендокринолог Клиничког центра Србије, каже да се вирусно запаљење штитасте жлезде назива субакутни тироидитис:

- Ово оболење се веома често уочава унутар месец дана од неке вирусне инфекције горњих дисајних путева, па се сматра да је узроковано вирусима директно или да је поствирални запаљењски процес - каже наша саговорница. - Епидемиолошки подаци показују да ово обољење има сезонски карактер с већом појавом током јесени и лета, а региструје се учесталије јављање и у епидемијама малих богиња.

Професорка Ћирић каже да осим вируса горњих дисајних путева упалу штитасте жлезде могу да изазову и вирус грипа, коксаки, аденовирус и вирус који узрокује заушке.

Вирусној упали штитасте жлезде најподложније су особе слабог имунитета и оне које су предиспониране да буду осетљивије на вирусне инфекције.

- Запаљењске промене у штитастој жлезди доводе до пролазне измене њене грађе, отока и увећања - каже професорка Ћирић. - Јавља се значајан, типичан бол у предњем делу врата са зрачењем ка ждрелу, уху или вилици, имитирајући запаљењска обољења ових регија. Због тога се оболели неретко погрешно и неуспешно лече антибиотицима.

Наша саговорница каже да је у случају субакутног тироидитиса штитаста жлезда болна на додир, али и без додира, често је уочљиво увећана и тврда. Могу да се јаве и општи знаци ифекције као што су слабост, умор, болови у мишићима и зглобовима, умерен пораст температуре. Почетак може да буде и постепен, а ток болести променљиве тежине.

- За дијагнозу је карактеристичан значајан пораст седиментације еритроцита и Ц-реактивног протеина (ЦРП) - објашњава др Ћирић. - Због деструкције жлезданог ткива долази до ослобађања у циркулацију хормона тироксина (пораст Т4) и пада ТСХ. У тој почетној фази оболели могу да имају тегобе и знаке пораста хормона штитасте жлезде. Постоји и специфичан тест за доказивање болести, тест фиксације радиојода, који се све ређе примењује с обзиром на то да је и ултразвучни преглед поуздан, а једноставнији.

ОПОРАВАК ТРАЈЕ ЧЕТИРИ НЕДЕЉЕ

БОЛНА фаза упале штитасте жлезде траје до четири недеље. За лечење се користе нестероидни аналгетици, а у случају појаве тахикардије дају се и адренергички бета-блокери.

- Код тешког и продуженог тока болести могу да се примене мање дозе пронизона - каже проф. др Јасмина Ћирић. - У фази опоравка региструје се пролазни пад тироидних хормона, па је њихова надокнада ретко потребна. Опоравак функције жлезде је у 90 одсто случајева потпун, мада је могуће понављање болести.

Новости
фото:интернет