Прича - Досије једног борца: Муче, Руиз, Кафу…!

Следећег конкурента ће да пошаље у Графичар! Или како Славољуб Срнић увек исплива на површину великих утакмица?

Фудбал 10.11.2018 | 22:30 Да припада друштву пет најбољих или најталентованијих играча Црвене звезде – не припада. Да хронично размашену Звездину публику са западне трибине одушевљава мажењем лопте или потезима – не одушевљава. Да ће Црвена звезда инкасирати велику своту новца од његовог трансфера – опет неће.

Међутим, ако постоји играч који представља персонификацију Милојевићеве Звезде онда је то његов стари војник из омладинских дана, Славољуб Срнић. Рефлектори су уперени ка Павкову, делимично и ДушануЈованчићу и члановима одбрамбене четворке испред Милана Борјана, али гунгула изазвана тријумфом над Ливерпулом не може да сакрије или умањи учинак тихог момка из Шапца.

Стално на маргини, под сумњом и баражном ватром коментара како је одавно на највишој тачки свог лимита, Славољуб Срнић изнад свог лица носи ауру исправности, скромонсти и показне вежбе како се бори за минуте са великим бројем конкурената. Када су Костариканац Руиз и Аргентинац Пабло Муче добили аконтацију у виду сигурних минута – ћутао је. Крио је нервозу. Слично се десило и овог лета када је БразилацКафу практично из авиона улетео у стартну поставу против Салцбурга. Није поклекао, није дозволио да га поједе нервоза. А било је видљиво да није равнодушан, свестан да је у првој Милојевићевој сезони био јак зачин свих великих победа. И статистички најуспешнији играч Звезде у европским мечевима када се рачунају голови и асистенције.

Током осам квалификационих утакмица за Лигу шампиона ове сезоне, Славољуб Срнић је сакупио свега 93 минута. Почео је само реванш против Судуве.

Није га било у Трнави, Салцбургу, нити против Наполија, ни у Паризу… Био је класичан епизодиста, заборављен од свих. Све је наговештало да је Владан Милојевић одустао од верног војника и да на најгори могући начин искушава невидивљиву фудбалску правду. Посебно, што је Срнић у фебруару ове године продужио уговор са матичним клубом до 2019. године и пружио прилику Црвеној звезди да бар нешто заради. Није желео да чистих папира оде у иностранство. То је био гест поштења који му се вратио у тренуцима док је тренер Милојевић био притеран уза зид.

Просто, оно што виђате од Срнића на утакмицама, стално се понавља на тренинзима. Његов дрес ће увек бити испрљан блатом. Његови конкуренти – ма какву вредност имали – морају да знају да им је Срнић стално на бранику. И да вреба сваку њихову грешку. Уосталом, у друштво оних који је Срнић претрчао и потиснуо од скора се налази и Бразилац Кафу, мада је играч Бордоа на позајмици у Љутице Богдана платио цех лошег привикавања и још слабије дисциплине.

А у тим категоријама је Славољуб Срнић најјачи. И наравно, увек може да се расправља о томе да ли Црвена звезда заслужује боље и маштовитије крило од некадашњег члана Чукаричког. Међутим, не може да се не констатује да су његове видљиве и невидљиве колоне увек пуне када добије шансу у мечевима великог улога.

Да почнемо само од оног дуела са Спартом у Прагу када је асистирао Боаћију за победоносни погодак. Затим је ударцем са 20 метара у Краснодару показао да у Звезди има још живота. И реванш са Русима је одиграо тактички перфектно. Дао је гол за пролеће у Европи, идеално центрирао ка Пешићу (ушао као резервиста) у московском реваншу против ЦСКА.

Прошле сезоне је одиграо 46 утакмица, постигао девет голова и имао осам асистенција. Више него респектабилно. И поред оног промашеног зицера у судару са БАТЕ Борисовим.

А да не говоримо о томе да је способан да испрати и сваку тактичку замисао Владана Милојевића, те да је саткан од таквог материјала да атмосферу на Маракани не потенцира само као причу пре или после утакмице. То је његов гејзир који га напаја енергијом и храброшћу да игра преко границе бола и сопствених могућности. За разлику од оних са којима се тукао или се туче за место у тиму Славољуб Срнићможе да одигра слабу утакмицу. Може да одигра много слабу утакмицу, али не може да има слаб период. Способан је да се подигне.

И опет се враћамо на тај Ливерпул…

Он се на левој страни Маракане понашао ка газда тог плаца, и упорнно радио на томе да младомАлександер Арнолду нанесе трауме за читав живот. Срце на терен, нож у зубима, клизећи стартови и пресинг као нешто нормално, па да те видим мајчин сине. Наиграј се ти фудбала поред Срнића. Увек је био поредАрнолда, није му дао ни делић слободног простора, успут помажући тако Милану Родићу да се рве саСалахом, а потом и Манеом и да им затвори оне њихове да слаломе у средину…  Сигурни смо да је тих 90 минута помогло Владану Милојевићу да ресетује своја уверења о Срнићу, играчу кога је прошлог лета начинио бољим. Односно, много бољим. Заливао га је поверењем, знавши да ће му Срнић то вратити. И сада је тако било…

Дао је и озбиљан задатак управи клуба ако поново намерава да доведе крило са европском репутацијом. Мораће да се бори за борцем који ће из канала заборава пронаћи пут до полигона великих утакмица. Руиз,Муче, Кафу… Јевтовић се још тражи, али је сада Срнић у предности.

Како је кренуо наредног конкурента за место у тиму послаће у Графичар.

Јирка, пази се ако Срнић остане…

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт