Велики корак за театар Семберије

Бијељина је на основу дуге и успјешне историје позоришног аматеризма показала да има афинитет према овој врсти умјетности. Наиме, још од 1934. године и оснивања АП "Сцена" па све до рата 1992. године оно је било врло успјешно аматерско позориште, рекао је за "Независне" Иван Петровић, глумац и вршилац дужности директора прве професионалне театарске куће у Бијељини, недавно отвореног Градског позоришта "Семберија".

Република Српска 12.10.2018 | 07:38 Петровић је поводом овог, слободно можемо рећи, историјског искорака за један град говорио како о историји, тако и о плановима позоришног живота у Бијељини.

"Оснивање смјера глуме на Академији умјетности на Слобомир П. универзитету 2006. године поново ставља позоришну умјетност у центар збивања. Бијељина први пут добија глумачку академију, што узрокује и оснивање невладиних организација које се баве продукцијом позоришних предства у недостатку институционалног позоришта, а управо у циљу оснивања Градског позоришта", навео је Петровић још неке од чињеница које су условиле оснивање позоришта. Услове за тако нешто, по његовим ријечима, град Бијељина чекао је двадесетак година.

"Коначно 25. септембра је регистровано ГП 'Семберија' са сједиштем у згради Центра за културу 'Семберија'. Значај оснивања ГП 'Семберија' је свакако вишеструк и утиче на многе аспекте живота. Позоришна умјетност је синергија више умјетности и као такав комплексан умјетнички чин основа је друштвене надградње", ријечи су Ивана Петровића, који додаје да својим ауторитетом професионално позориште доприноси имиџу града и даје му ноту урбаности, али представља и поштовање према умјетности, историји и култури својих становника. 

Градско позориште "Семберија", како даље прича Петровић, логични је слијед дешавања у еволуцији позоришног живота Бијељине, наводећи примјере удружења као што су "Убунту" или Позориштанце "Маслачак", који су посљедњих десетак година превасходно његовали позоришне представе за дјецу с циљем образовања и формирања позоришне публике.



"Јануара 2019. године креће прва позоришна сезона, гдје ће моћи да ужива и велика и мала публика у дјечјим представама, али и камерним и цјеловечерњим представама.

Новоосновано позориште неминовно треба да подигне ниво продукције представа на највиши могући ниво у датим околностима. Само једном имате прилику да оставите 'први утисак', тако да је много важно од старта поставити достижно високе умјетничке и естетске циљеве", јасан је Петровић. Он каже да ће бројност и разноврсност кадра у позоришту бити биране према репертоарско-програмској концепцији коју ће донијети надлежни умјетнички органи позоришта. Вјероватно ће тај број, прогнозира Петровић, за почетак бити пет-шест умјетника, претежно глумаца.

"Потребно је наравно и одређено вријеме да се припреме прве премијере, тако да је највјероватнији термин прве премијере у фебруару. Преговори о представама наравно постоје и детаљно се анализирају репертоари позоришта у окружењу, такође се мора водити рачуна о подјели улога у представи, али се мора ослушнути и сензибилитет наше публике да би се на крају изабрало неколико представа за које сматрамо да могу 'живјети' на репертоару више сезона", истиче Петровић, откривајући да се тренутно разматрају текстови српских писаца Нушића, Поповића, Ковачевића и сличних.

Велику подршку у организовању и предузимању првих корака Градско позориште "Семберија", како каже водећи човјек ове куће, има од стране истакнутог умјетника Миливоја Млађеновића, који је поријеклом са ових простора, а тренутно живи у Србији.

"Дугогодишња и богата каријера господина Млађеновића у вођењу позоришта, као што су Народно позориште у Сомбору, Српско народно позориште у Новом Саду и установа 'Стеријино позорје', умногоме ће нам помоћи да изаберемо свој јединствени правац и да створимо здраве основе на којима ће расти и развијати се Градско позориште 'Семберија'", наводи Петровић, који је мишљења да је позоришни живот у Републици Српској још у развоју и тек треба да се распламса у годинама које долазе.

Он се нада да ће ускоро и други градови покренути иницијативе за оснивање професионалних позоришта у својим срединама.  Бањалука и Приједор засад су тај замајац који вуче, истиче Петровић, надајући се да ће од сљедеће године и Бијељина бити покретач позоришних дешавања у држави, али и у региону.

Овај умјетник тренутно је ангажован и на умјетничком фестивалу "Протфест", који је почео у сриједу увече у Бијељини, а траје до 14. октобра.

(Независне новине)