Централне изборне преваре и крађа

Два дана прије избора компанија блиска ХДЗ-у добила од ЦИК-а посао „одржавања базе података и система за заштиту и похрану“. Фирма Атлантик која је штампала листиће годинама добијала више папира него што је уговорено. Руска Федерација платила Ирени Хаџиабдић службени пут у Москву.

Босна и Херцеговина 09.10.2018 | 21:56 Алеxеy Семеникхин - писало је на визит карти коју је Ирена Хаџиабдић спустила у своју торбу 13. марта ове године. Тако се, заправо, звао руски дипломата којег је руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов задужио да буде у контакту са предсједницом ЦИК-а када је у питању будућа сарадња. Истог дана Централна изборна комисија БиХ похвалила  се на својој wеб страници да њихова предсједница путује у Русију да надгледа руске изборе.  

„Домаћин ће сносити све трошкове боравка представника Централне изборне комисије у Москви“, писало је на службеној страници ЦИК-а.



(Иванцов - Хаџиабдић)

Пет дана послије, Ирена Хаџиабдић и Новак Божичковић отпутовали су о трошку Русије у Москву. Но, пред хотелом у главном руском граду аутомобил је чекао само тадашњу предсједницу –Ирену Хаџиабдић која је отишла на посебне састанке. Имала је састанак са Еллом Памфиловом, предсједницом руске Изборне комисије, гдје су усагласиле даљњу сарадњу на основу Меморандума из 2010. године којег је у име БиХ потписала управо Ирена Хаџиабдић. 

ДВИЈЕ ВЕЛИКЕ АФЕРЕ

По повратку из Русије, Ирену Хаџиабдић затекле су двије велике афере које је објавио Журнал. 

Прва – она је у Русији договорила ангажман руских ИТ стручњака за провођење избора у БиХ, и друга – нестанак 35 тона папира намијењеног за штампање гласачких листића из складишта ЦИК-а.

ИТ стручњацима вратићемо се касније, након што објаснимо детаље у вези са листићима и папиром.  

Пописна Комисија ЦИК-а је, наиме, утврдила да је у протеклих десет година из складишта нестало 35 тона папира намијењеног за штампање гласачких листића. И баш тада, када је требала да се отвори расправа у Парламенту БиХ, у заштиту Ирене Хаџиабдић и Централне изборне комисије стају посланици СНСД-а и ХДЗ-а БиХ који су у Парламенту БиХ били против расправе о „нестанку ЦИК-а“.

„ЦИК највећа сметња за бошњачке странке“, гласио је наслов текста објављеном у ХДЗ-овом гласилу Вечерњи лист који су у цјелости 18. априла 2018. године пренијеле Независне новине и новинаска агенција Срна.

Мјесец након овог текста, Вечерњи лист је потписао уговор са Централном изборном комисијом БиХ на основу којег је за послове „оглашавања“ добио 32 хиљаде марака. Нешто раније, исти износ, Централна изборна комисија уплатила је и на рачун Гласа Српске, који је у власништву Независних новина. Но, прави послови тек су услиједили. 

АТЛАНТИК ПОСАО

Послове штампања листића, образаца за бирачка мјеста и бирачке одборе добиле су фирме из Бања Луке и Лакташа са фирмом Атлантик на челу. Управо је та фирма штампала листиће и 2014. године када је посао добила тако што је Уред за разматрање жалби, на чијем је челу тада био биви министар у првој Влади Милорад Додика, документе о овом случају, умјесто у ЦИК – послао у пржионицу кафе. На челу ЦИК-а тада је, као и данас, био Бранко Петрић. Фирма Атлантик тада је набавила више папира за штампање листића него што је уговорено, што доказују и маилови у које Журнал имао увид.  Апсолутну контролу над овим послом имали су Бранко Петрић и Ирена Хаџиабдић.

Но, осим послова штампања гласачких листића који су додијељени фирмама блиским Милораду Додику, Централна изборна комисија је све послове у области информационих технологија додијелила компанији чији је оснивач Горан Ловрић био предсједник младежи ХДЗ-а 1990 у периоду док је ту странку водио Божо Љубић.



Два дана прије избора Централна изборна комисија је Ловрићевом комапанијом АВА ЦОМ Гроуп д.д. Мостар потписала уговор о „одржавању виртуализиране софтверске инфраструктуре оперативног система базе података и система за заштиту и похрану“. Током ове године, ова фирма, која је углавном пословала са јавним предузећима и институцијама којим су руководили кадрови ХДЗ-а БиХ, била је главни добављач Централне изборне комисије БиХ када је у питању ИТ сектор.



Но, главни софтвер (ГИС) у Централној изборној комисији инсталирала је компанија Кинг ИЦТ Загреб с којом је у децембру прошле године склопљен уговор вриједан 340 хиљада марака. Тако је та компанија имала приступ свим базама података Централне изборне комисије БиХ. Управо подаци из Централне изборне комисије кориштени су за фиктивно пријављивање бирача који су гласали путем поште. Ти фиктивни бирачи, углавном, пријављени у Србији и Хрватској могли би имати пресудну улогу у трци за предсједника Републике Српске. 

(зурнал.инфо)