Недостатак љекара у Републици Српској продужио чекања

Недостатак љекара у појединим здравственим установама у Републици Српској довео је до формирања листа чекања које за поједине специјалистичке прегледе достижу и шест мјесеци.

Болница "Србија"

Небојша Шешлија, директор Болнице "Србија" у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да су у појединим гранама медицине у којима постоји дефицит кадра формиране листе чекања, углавном за контролне прегледе, док за хитна стања и прве прегледе оне нису дуге.

"У појединим гранама, гдје немамо листе чекања, пацијенти се примају редовно, према редослиједу доласка", навео је Шешлија.

Најдуже листе чекања

Додао је да су најдуже листе чекања у супспецијалистичким областима, попут ендокринологије, кардиологије и интерне медицине.

"На неке прегледе који нису хитни чека се и до шест мјесеци", казао је Шешлија.

Болницу напустило шест љекара

Према његовим ријечима, током прошле године Болницу "Србија" напустило је шест љекара, док су у протеклих пет година из ове установе отишла укупно 33 доктора.

Појаснио је да се тренутно стање у овој здравственој установи стабилизовало те да су отишли радници који су и раније намјеравали да напусте болницу.

"Они који су остали покушавају да надокнаде недостатак кадра. Мањак љекара настојимо да надомјестимо ангажовањем доктора из других установа или путем хонорарних ангажмана, али то никада не може у потпуности да замијени број љекара који је реално потребан", истакао је Шешлија.

Недостатак љекара

Горан Мотика, предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара Републике Српске, истакао је за "Независне новине" да су листе чекања у појединим болницама директна посљедица недостатка љекарског кадра.

Породична медицина

"Све креће од породичне медицине. Видимо да су тимови породичне медицине преоптерећени бројем пацијената и да се често стварају гужве. Проблеми у примарној здравственој заштити неминовно се одражавају и на секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите", рекао је Мотика.

Према његовим ријечима, потребно је додатно промовисати љекарску професију и обезбиједити боље услове рада и зараде како би студије медицине биле привлачније будућим студентима.

"Најгора опција била би да примамо љекаре из удаљених земаља који су школовање завршили негдје друго како би лијечили наше грађане. Сматрам да би то требало да буде посљедња и непоновљива опција за нас", навео је Мотика.

Плате здравствених радника и даље изазов
Говорећи о платама, истакао је да су примања здравствених радника посљедњих година побољшана, али да поједине професије у другим секторима и даље имају знатно веће зараде од љекара, укључујући хирурге, али и друге специјалистичке области.

"Не постоји човјек који се неће сложити да доброг љекара треба добро платити", закључио је Мотика.

Кадровско јачање у УКЦ Републике Српске
Из Универзитетског клиничког центра Републике Српске навели су да се ова здравствена установа у посљедње двије године може похвалити значајним кадровским јачањем, што је у великој мјери допринијело смањењу листа чекања.

"У периоду од јануара 2024. до краја маја 2026. године радни однос засновала су укупно 93 љекара и 319 медицинских техничара. У истом периоду радни ангажман у УКЦ Републике Српске завршило је 67 љекара и 297 медицинских техничара, од којих је 77 пензионисано", навели су из УКЦ РС.

Додају да ова здравствена установа има велики број запослених, због чега је одређена флуктуација кадра очекивана и треба да се посматра у односу на укупан број радника.

"Што је већи број запослених, већа је вјероватноћа да ће одређени број радника током године промијенити радно мјесто, отићи у пензију, наставити школовање или потражити нове професионалне прилике.

Отворено тржиште рада омогућава слободно кретање здравствених радника, због чега се са изазовима задржавања медицинског кадра суочавају здравствени системи широм свијета.

Овај проблем није специфичан за једну установу или државу, већ представља глобални изазов", истакли су из УКЦ РС.

Како наводе, једна од ефикасних мјера за ублажавање овог проблема јесте стипендирање ученика и студената здравствених усмјерења, чиме се подстиче школовање потребног кадра и омогућава дугорочније планирање људских ресурса у здравственом сектору.

(Независне) Фото: БН