Муке породице Медан из Мостара

Ана Медан: Сасвим случајно сам у новембру прошле године у Мостару налетила на српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића. Човјек ме саслушао, рекао да му пошаљем документацију и тек тада су се институције пробудилеПрошле су 23 године од рата, а повратници у ФБиХ и Мостар и даље муку муче са имовином.

Босна и Херцеговина 03.10.2018 | 23:06 Један од најнеобичнијих примјера је, гдје је упорном тишином институција прекршено све што се прекршити да, случај породице Медан из Мостара.

Кажу, годинама, па на крају и деценијама, никако не успијевају да допру до надлежних у институцијама БиХ. А писали су на адресе њих тридесетак, али никад нису добили одговор. Осим пребацивања одговорности од федералног нивоа до нивоа БиХ и назад, и развлачење проблема до бесмисла, које их је довело до агоније.



Тек с времена на вријеме понека од институција одреагује, али тек кад неко из породице завапи у ТВ прилозима или кад стигне упит омбудсмена из Мостара. Добију одговор преко медија, али послије тога опет затишје и - ништа.

Ана је кћерка Зоране и Душка, који од завршетка рата пролазе кроз фрустрације и разочарања. Откако је завршио рат чекају на обнову њихове породичне куће у Мостару, смјештене у заштићеној УНЕСКО зони.



У два наврата добијали су различите одговоре је ли и њихова кућа под заштитом УНЕСКО или не. Одговор који су добили 2015. године био је да нису, три године касније да јесу захваљујући интервенцији Кабинета српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, који је указао на овај случај.

Четворочлана породица Медан све ове године живи у Новом Саду, чекајући да надлежни испоштују предвиђено Анексом 7 Дејтонског мировног споразума и обнове њихову кућу у старој и угледној мостарској четврти Бранковац, у Бајатовој улици на броју 1.

Имају право на обнову куће по два основа – заштите културног наслијеђа, као и по основу повратка.

Као и већина расељених и избјеглих, тешко састављају крај с крајем инемају новца да је сами обнове.

Међутим, у трагању за документацијом, излазе у сусрет и помажу у изради пројектне документације за реконструкцију објекта.  Аплицирали су на конкурсе ради хитне санације.Прије тога је предмет три и по године, буквално, био затурен у подруму Министарства за људса права и избјеглице БиХ.



Кућа им је одмах поред мезарја Шехитлуци, и у случају да се деси да дио порушене куће спадне, били би криви они као власници.Надају се да ће добити и званичан одговор из Министарства за људска права.

Ана је израчунала да би, у случају и да прођу по основу културног наслијеђа, све и да добију, требало да аплицирају 20 година заредом, јер је највећи грант који је могуће додијелити физичким лицима нешто мање од осам хиљада марака.

Захвалност Младену Иванићу

”Сасвим случајно сам у новембру прошле године у Мостару налетила на српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића. Искористила сам прилику да му укратко изложим проблеме и циркус кроз који пролазимо од 1997. године”, каже Ана Медан.Захвална је и изненађена како је господин Иванисаслушао.”Рекао ми је да пошаљем документацију његовом кабинету и,некако, тек тада су се институције у БиХ заиста пробудиле. И много му хвала”, каже Ана Медан.

Иванић: Помоћ Србима у ФБиХ моја жеља

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић каже да је за породицу Медан урадио исто што и за сваки други случај Срба из ФБиХ који су се јавили са својим проблемом – алармирао надлежне институције.

”На почетку мандата сам успоставио принцип којег се држим до данас, и држаћу се и даље – чинићу све што могу да помогнем повратницима у ФБиХ. Ко год се јавио са било којим проблемом, мој кабинет је учинио све да га ријеши. Иако тај дио посла није званично у мојој надлежности, помоћ Србима у ФБиХ је моја жеља и ја то истински сматрам и својом обавезом”, каже Иванић.

(Новости)