Дуг грађана три милијарде марака

Банкарски сектор у Републици Српској у првих шест мјесеци ове године остварио је нето добит у износу од 51 милион КМ.  У извјештају Агенције за банкарство РС наводи се да је овим нето добит за 16 одсто мања у односу на упоредни период из 2017. године, када је износила 63,5 милиона КМ.

Република Српска 01.10.2018 | 08:31 Истовремено, укупна актива банака износила је 8,8 милијарди КМ, што је за 8% више у односу на стање 31. децембра 2017. године.

Пет милијарди КМ укупни је износ бруто кредита који су чинили 61% бруто билансне активе са стопом раста од 3% у односу на крај 2017.

Учешће неквалитетних кредита у укупним кредитима било је 10,19%, и то је за 0,88 процентних поена мање у односу на крај 2017. године. Депозити као основни извор финансирања пословања банака, с учешћем у структури пасиве биланса банака од 77%, износе шест милијарди КМ, а имали су стопу раста од 12%. Акционарски капитал био је 633,2 милиона и непромијењен је у односу на крај 2017. године. Улагања у хартије од вриједности износе 871,6 милиона КМ, што чини 11% укупне активе и у односу на крај 2017. остварен је раст од 254,7 милиона КМ или 41%, а већим дијелом се односе на обвезнице и трезорске записе РС.

Грађани РС на крају јуна били су задужени 2.631 КМ по становнику, што је за 108 КМ више него на крају претходне године, када је задуженост износила 2.523 КМ.

Према подацима Агенције за банкарство РС, укупна задуженост грађана РС нешто је већа од три милијарде КМ.

Кредити грађана на крају прве половине ове године износили су скоро три милијарде КМ (2.903.300.000 КМ), и они су већи за четири одсто него на крају претходне године (2.795.600.000 КМ).

У извјештају се наводи да доминирају дугорочни кредити са 88 одсто, док краткорочних има 12 одсто.

"Према намјенској структури кредита за општу потрошњу, највеће учешће имају ненамјенски готовински кредити, који чине 88 одсто укупних кредита за општу потрошњу, односно 64 одсто од укупних кредита грађана", каже се у извјештају и додаје да су ови кредити имали стопу раста од 5%.

Кредити за стамбене потребе износили су 623,7 милиона КМ или 21% укупних кредита грађанима са стопом раста од 4% у односу на стање на крају 2017. године.

Кредити грађанима по картицама и прекорачења по рачунима укупно износе 165,7 милиона КМ с учешћем од 8%, а на крају претходне године износили су 166,3 милиона КМ с учешћем од 8%.

Остале намјене кредита опште потрошње (куповина робе широке потрошње, куповина аутомобила, куповина хартија од вриједности, ломбардни кредити) износе 53,5 милиона КМ или 3% укупних кредита за општу потрошњу са стопом пада од 10% (са 31.12.2017. године 59,5 милиона КМ или 3% укупних кредита за општу потрошњу).

Остали кредити за општу потрошњу који немају одређену намјену износе 42,3 милиона КМ или 2% учешћа у укупним кредитима за општу потрошњу, са стопом раста од 38% у односу на крај претходне године (30,6 милиона КМ).

Настављен је тренд раста укупне штедње грађана, укључујући и текуће рачуне, а закључно са 30. јуном ове године износила је 3.024.000.000 КМ и за 4% је већа у односу на крај прошле године (2.908.600.000 КМ).

У поређењу с крајем 2008, када је износила 773 милиона КМ, штедња грађана порасла је готово четири пута, а 75 одсто од укупне штедње грађана чини орочена штедња.

"Раст штедње, као и повољнија рочна структура штедње, односно знатно веће учешће орочене штедње у укупној штедњи, резултат је повјерења грађана у банке. Томе свакако доприноси надзор банака и осигурање депозита који у основи имају за циљ стабилан банкарски сектор и заштиту депонената", наводи се у извјештају. Марко Ђого, економски аналитичар, рекао је да кредити расту како расту привреда и становништво, међутим ми имамо негативне демографске показатеље.

"Банке имају двије главне групе клијената, привреду и становништво, који су код нас и доминанти", рекао је Ђого и истакао да повећана штедња не значи да је порасло и повјерење банкама, те да је то повјерење било веће 2008. године прије кризе.

"Имали смо посљедице које се огледају у начину на који је реконструисан банкарски сектор и структура депозита. Привреда би требало да буде основни клијент банкама", рекао је Ђого.

Банкарски сектор у Републици Српској чини осам банака с укупно 2.938 радника, које су пословале преко мреже од 290 организационих дијелова.

Највећих пет банака у РС по нето активи (у 000 КМ)

1. Нова банка а.д. Бањалука 2.028.004

2. УниЦредит Банк а.д. Бањалука 1.717.278

3. НЛБ банка а.д. Бањалука 1.363.552

4. Сбербанк а.д. Бањалука 857.781

5. Аддико банк а.д. Бањалука 738.777

Извор: Независне