Шта је све Додик причао странцима?

Мијењање ставова Милорада Додика, те страначки високо позиционираних функционера СНСД-а, по питању односа са западом константно се претаче из благонаклоног у радикално бојкотовање истог. Од бојног поља, санкција, па до неславног покушаја лажирања „позива“ на инаугурацију Доналда Трампа за Жељку Цвијановић(!?) и лобирања по Вашингтону да се са исте скине.

Република Српска 28.08.2018 | 18:05 По потреби и изборној години, од жртве до љубави са својим „џелатом“.

Сајт Викиликс (WикиЛеакс), представља репозиториј који скупља, архивира и објављује јавности недоступне документе, попут депеша, е-маил преписки и остале материјале које носе стауст тајности. Већина садржаја је добијена „упадом“ у разне базе података (хакерски напади) влада, агенција, приватних субјеката који се баве стратешким планирањем, амбасада и слично.

Истраживањем базе поменутог сајта, долази се до информација и својевремених изјава највиших функционера СНСД-а по питању међународних односа, приступања Босне и Херцеговине НАТО-у, Прудског споразума.



Из увида у историју ставова које су исказали, долази се до утиска да они сами нису начисто коју позицију заузимају по питању Републике Српске, Босне и Херцеговине, њиховог уређења и позиције у региону, Европи и свијету. Сва реторика на којој је базирана идеја СНСД-а о Републици Српској као држави је била непозната Додику прије 2010 године, а иза затворених врата је чак отворено заговарао, саједно са својим партијским колегама, идеју унитаризације Босне и Херцеговине, реформу одбране, цијепање Републике Српске и стварање БиХ са четити мултиетничке цјелине, а постоје чак и изводи у којима говори о куповини медија од стране владе Републике Српске.

Кренимо.

Ступањем на мјесто предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине, 2007. године, Никола Шпирић је пред Домом народа БиХ изнио свој амбициозан програм у коме је „обећао како ће напорно радити на имплементацији реформи које би помогле припреми Босне и Херцеговине за приступање ЕУ и НАТО-у“.



У подршци није заостао ни његов партијски колега, Небојша Радмановић.

„Српски члан Предсједништва БиХ, Небојша Радмановић, који је до сада подржао аспирације ка НАТО чланству, почео је јавно подржавати позив на даље дискусије о чланству због „опадања подршке“ за НАТО у Републици Српској.“

„Осим тога, Радмановић је подржао недавну одлуку Предсједништва да се пријаве за Акциони план за чланство у НАТО-у.“



Потежући „стара-актуелна“ питања, свакако је интересантно дотаћи се и Прудског процеса. Подсјетимо, Прудски споразум представља низ састанака одржаних током 2008. године између тројице представника тада водећих актуелних странака у БиХ. Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, Сулејман Тихић из СДА, као и Милорад Додик (СНСД), расправљали су о уставним реформама, те заговарали подјелу БиХ на четири федералне јединице, укључујући и Брчко дистрикт, којима би хрватски народ унутар БиХ постао равноправан и конститутиван са преостала два народа.

Онај који је похитао да први потпише овај документ, чијом имплементацијом би пристао да РС буде 1 од 4, умјесто 1 од 2 ентитета, чиме би смањио утицај Српске на нивоу БиХ и у коначници довео у опасност институцију ентитетског гласања био је управо Милорад Додик.

„Предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и премијер РС Милорад Додик, Сулејман Тихић (СДА) и предсједник ХДЗ-а БиХ – Драган Човић, потписали су документ о „основним принципима“ уставне реформе која је позвала на подјелу Босне и Херцеговине у 4 територијалне јединице.“



Управо Додик, који своје политичке неистомишљенике назива издајницима Српске, пристао је на распакивање Дејтона, отворивши притом Пандорину кутију, гдје је показао спремност да игра по жељама других народа, све то на штету интереса Срба, ставивши потпис на документ којим се умањује значај и величина Републике Српске.

2009. године Игор Радојичић је у разговору са „Амбасадором“ потврдио  поштовање унутрашњег и вањског интегритета Босне и Херцеговине, док је Милорад Додик говорио о „малим корацима“ о којима је Република Српска спремна да разговара када је у питању уставна реформа Босне и Херцеговине.



2008. је Чарлс Инглиш разговарао са Небојшом Радмановићем о реформи одбрамбених капацитета БиХ и преноса војне имовине. Радмановић се тада обавезао да ће се залагати и осигурати подршку за тај споразум код вођства Републике Српске.



2008. године, у октобру Додик се сусрео са Чарлсом Инглишем, Милорад Додик је потврдио да „иако нема много повјерења у СИПА-у“ он не оспорава јурисдикцију ове агенције на територији Републике Српске. У наставку разговора Додик је покушао да објасни да се неће опирати било каквом претресу који би подузимала  СИПА, уколико се достави валидан налог.

На то му је скренута пажња да је ова агенција задужена за издавање налога, и да прималац таквог налога нема могућност да такве налоге и преиспитује или да одлучује да ли да се повинује истим.



Никола Шпирић је у разговору са замјеником секретара за одбрану Гордоном Ингландом у 2008. нагласио да је „потпуно свјестан да успјег у НАТО значи политичу али и одбрамбену реформу“. Такође је додао како је „шокиран чињеноицом како неке политичке елите заправо покушавају да блокирају развој државе“ док се говори о уласку БиХ у НАТО.



Занимљив је и телеграф који показује како је Додик још 2006. страним дипломатама саопштавао како види Косово као независну државу, одвојену од Србије. Тада је такође говорио са одушевљењем о проглашењу независности Црне Горе.



Занимљиво је и обећање Милорада Додика дато 2009. године дато страном дипломати како ће у дјело спровести нову стратегију за ношење са медијима. Тада је потврдио да је Влада Републике Српске објавила грантове за медијске куће за које оне треба да аплицирају.



„То ће им дати нешто пара, а они ће нас подржати – као и у Америци“ рекао је тада Додик.

Извор: Б1.инфо