Пријете температуре каквих није било милион година?

Задржавање температура на 1,5 до два степена изнад прединдустријских нивоа, које многи климатолози сматрају критичним прагом, могло би да буде много теже него што се до сада мислило, показала је нова студија, објављена у америчком часопису "Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес".

Занимљивости 08.08.2018 | 12:38 Како се наводи у раду, чак и ако би се све државе света придржавале споразума за борбу против климатских промена из Париза, постоји велика опасност да ће Земља ући у услове које климатолози називају „Земља стакленик“.

Аутори су у студији идентификовали десет процеса, који би могли да имају ефекат домина и да делују по принципу повратне спреге тако да раст температура више неће зависити само од људске емисије угљен-диоксида, преноси хрватски Индекс.

Како наводи, у ту групу спадају отапање леда, ослобађање метанових хидрата с два океана, слабљење копнених и морских одвода угљен-диоксида, пораст активности бактерија у океанима, одумирање амазонских прашума, смањење снежног покривача на северној хемисфери, нестанак арктичког леда у летњим месецима, али и смањење антарктичких морских и копнених ледених плоча.

Као пример наводи се да ће отапање леда из земље ослободити велике количине метана, који је много снажнији од угљен-диоксида.

То ће, упозорава се, јачати ефекат стакленика, даљи пораст температура и даља отапања.

Научници предвиђају да ће океани, који тренутно апсорбују и топлоту и угљен-диоксид и делују као њихови одводи и складишта, у једном тренутку нагло почети да испуштају гасове који доводе до ефекта стаклне баште.

Како се наводи, слично важи и за копно и шуме, који годишње апсорбују око 4,5 милијарде тона угљен-диоксида.

Према наведеној студији, то би могло да почне да се догађа већ при температурама од око два степена вишим од прединдустријских.

Оне су тренутно више 1,1 степена Целзијуса, а Паришки споразум њихов даљњи пораст настоји да их органичи на око 1,5 до 2 степена Целзијуса.

Аутори предвиђају да би температуре с временом могле да се стабилизују на глобалном просеку, који би био од 4-5 степени виши од прединдустријског, док би нивои мора могли да нарасту за око 10 до 60 метара.

„Прелажење прага водило би према много вишим просечним температурама од било којих међуглацијалних у последња 1,2 милиона година, те до значајно виших нивоа мора него што су икада били у холоцену. Ако се прекорачи праг, добијена путања вероватно би узроковала озбиљне поремећаје екосистема, друштва и економија. Потребна је колективна људска акција да се Земљини састави усмере далеко од потенцијалног прага и стабилизују у настањивом међуглацијалном стању“, наводе аутори.

Како додају, таква акција подразумева управљање биосфером, климом и друштвима.

Поједини стручњаци предвиђају да би у свету топлијем за око четири степена могла да живи отприлике десетина данашњег броја становника.

РТС
фото:интернет