Помоћ за заштиту имовине у ФБиХ

Срби за доказивање своје имовине у Федерацији БиХ морају да се потруде 10 пута више него власници имовине у Републици Српској у процесу успостављања нове земљишне књиге кроз пројекат Свјетске банке у БиХ до 2021. године, изјавио је данас Срни помоћник министра за избјеглице и расељена лица Републике Српске Радован Грајић.

Босна и Херцеговина 30.07.2018 | 09:55 "Ми у Српској зовемо све власнике, тражимо, чекамо и заказујемо термине за јавно излагање, док се у Федерацији о томе информише само огласом по систему - ко дође, дође, ко не дође, добро да није дошао", каже Грајић.

Према његовим ријечима, смисао рада шест канцеларија формираних одлуком Владе Српске је да се овај процес оконча на срећу што већег броја Срба који имају имовину у Федерацији, а процјењује се да их је између 300.000 и 400.000.

"Ово је национални интерес, јер сада је тај поступак у Федерацији заиста дискриминирајући, уз накарадан закон који то дозвољава", оцјењује Грајић.

Он каже да је рад канцеларија које су отворене одлуком Владе за заштиту српске имовине, њено евидентирање и укњижење у Федерацији, већ постигло свој ефекат тиме што у Федерацији сада знају да се прати њихово поступање према српским странкама.

"Већ смо пола посла урадили оснивајући ове канцеларије, јер у Федерацији сада знају да ми документујемо све њихове радње које нису у складу са законом, људским, пословним и сваким другим односом према странкама, а имали смо не тако ријетко чак и случајеве бруталног понашања", наводи Грајић.

Према његовим ријечима, мали је број локалних заједница у Федерацији које су чак и продужиле рокове за пријаве непокретности, јер знају да многи власници нису имали прилику да се о томе информишу, али је већим дијелом тај однос сарадње миноран и на врло незавидном нивоу.

"Када смо апелацијама Уставном суду БиХ тражили да се федерални закон о земљишним књигама стави на провјеру, одбијени смо, а нисмо ништа друго ни очекивали. Сада желимо и већ смо то у доброј мјери и постигли да докажемо конкретним примјерима како је у тим процедурама људима отета имовина у Федерацији, како су оштећени и тотално обезвлашћени", наводи Грајић.

Он истиче да је овај закон у Федерацији не само накарадан сам по себи, него се чак и такав злоупотребљава до несагледивих граница.

"За протекла два мјесеца у канцеларији у Бијељини имали смо преко 100 посјета Срба који су власници имовине у Федерацији, уз неколико случајева који документовано свједоче о злоупотребама и злодјелима у Федерацији гдје је њихова имовина буквално отета – грађени су велики објекти на српској земљи без знања власника или се српска земља бесправно и непријављено користи", наводи Грајић.

Он је упозорио власнике имовине у Федерацији да треба да пријаве ту врсту злоупотребе, јер ако се они не оглашавају, након 10 или 20 година та земља фактички може да се законски додијели оним људима који је користе.

"У принципу, ниједан Србин не смије да дозволи да га не интересује његова имовина у Федерацији и садашњи статус те имовине", закључио је Грајић и позвао све власнике непокретности у Федерацији да се јаве у једну од шест канцеларија које раде у оквиру подручних јединица Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове у Бијељини, Зворнику, Невесињу, Источном Новом Сарајеву, Мркоњић Граду и Бањалуци.

Помоћник министра за избјеглице и расељена лица Републике Српске је посебно указао на значај обрасца ЦРПЦ - некадашње одлуке Комисије за имовинске захтјева расељених лица и избјеглица, које су добијали власници свих некретнина у БиХ.

"То би сада, практично, требао да буде један од упоредних параметара да се провјери шта се у међувремену, од добијања тог документа до сада, десило са српском имовином у Федерацији БиХ", навео је Грајић.

Према његовим ријечима, јавна излагања у Федерацији већ су завршена у 30 одсто општина, а у исто толико њих овај процес је у току.

"Обједињавање грунта и катастра и уписивање у нову земљишну књигу је од вишеструке користи, зато што ми тај проблем имамо стотину година", истиче Грајић.

Он наводи да је проблем посебно изражен послије Другог свјетског рата, када је увођење катастра у ствари било увођење евидентирања земље због пореза, а не због власништва, тако да је БиХ у овој области тотално у раскораку у односу на земље гдје је то одавно уређено.

"Планирање и пројектовање у будућности ништа не може бити урађено ако се не знају власници имовине и то је у свакој уређеној држави питање број један", закључио је у изјави Срни помоћник министра за избјеглице и расељена лица Републике Српске Радован Грајић.

(Срна)