Ужарена сјеверна хемисфера

Овогодишњи јули у Шведској био је најтоплији у посљедњих 250 година, а суше и неуобичајено високе температуре најтеже су погодиле лапонске сточаре.

Република Српска 29.07.2018 | 21:02 Интензивни топлотни таласи постали су усљед климатских промјена све чешћи широм свијета, упозорили су научници.

Рекордно високе температуре у посљедњих неколико седмица забиљежене су на цијелој сјеверној хемисфери, од Норвешке до Јапана.

У Грчкој, у којој је огроман шумски пожар прошле седмице однио 88 људских живота, спарна и врућа љета постала су уобичајена, али топлотни талас који је недавно захватио сиеверну Европу засад се сматра изузетком.

Свјетска метеоролошка организација (WМО) предвиђа да ће температуре и даље обарати просјечне љетње вриједности од Ирске преко Скандинавије до балтичких земаља све до првог дијела августа.

Шведској је ватра "прогутала" око 20.000 хектара поља и шума, а материјална штета процијењена је на више од 60 милиона евра.

У средишњем дијелу земље и на западу у једном су тренутку била активна 44 пожара због којих је становништво било присиљено на евакуацију.

Топлотни талас без преседана овог је љета захватио и Јапан.

Због великих врућина у Јапану је умрло више десетина становника, а на другом крају свијета, у Калифорнији забиљежена је рекордно висока температура - чак 48,9 Целзијевих степени у Чиноу.

"Обично топлотни талас захвати дио планете, али ове године се ужарила цијела сјеверна хемисфера, а то је изузетно необично", рекао је Андерс Леверман, професор на Институту за истраживање климатских промена у Постдаму.

Изузетно високе температуре у посљедњих неколико седмица поклапају се с очекивањима научника и посљедица су, како кажу, климатских промјена проузрокованих глобалним загријавањем.

С обзиром на то да су у посљедње три године забиљежене највише температуре откад постоји мјерење на Земљи "с разлогом можемо поставити питање: хоће ли такве временске прилике бити све учесталије ако не смањимо емисију угљен диоксида?", рекла је Леверман те додаје да је одговор на то питање потврдан.

Научници који сарађују у склопу пројекта Wорлд Wеатхер Аттрибутион (WWА), иницијативе која се бави екстремним временским условима непосредно након што се догоде, у петак су на састанку оцијенили како је управо због климатских промјена било двапут изгледније да ће сјевер Европе захватити овако екстреман топлотни талас.

Истовремено, упозоравају на то да се резултати узму са резервом јер је ријеч о прелиминарној анализи објављеној прије завршетка топлотног таласа.

Међувладин панел о климатским промјенама, УН панел стручњака, још 2012. је у извјештају упозорио да њихови модели упућују на све чешће и интензивније епизоде екстремних временских услова у предстојећим деценијама.

Чак и кад би свијет успио да ограничи глобално повећање просјечне температуре на два Целзијева степена изнад нивоа прије индустријске револуције, у складу с Париским климатским споразумом из 2015. који је потписало 195 земаља, научници наговјештавају још опасније топлотне таласе, суше, поплаве и урагане.

Они упозоравају и да то није све - они ће се догађати на још ширим географским подручјима.

Топлотни таласи какве смо први пут забиљежили 2003., а од тада су резултирали смрћу око 70.000 људи у Европи, након 2050. или 2060. могли би постати уобичајени, а уз топлији и загријанији ваздух и суше, пожари би могли постати све чешћа појава.

Према подацима Европске комисије 2017. година била је једна од најтежих када су у питању шумски пожари у Европи.

У Португалији, Шпанији и Италији тада је изгорјело чак 800.000 хектара шума.

И још једна забрињавајућа информација у извјештају Комисије: Подручја подложна пожарима у земљама јужне Европе током 21.вијека могла би се повећати за 50 до 100 одсто, зависно о томе коликом се брзином наша планета буде загријавала. 

(Агенције)