Србија > Хрватска + Црна Гора + Мађарска + Италија + Шпанија...

Ма, цео свет! Делфини имају више златних медаља него остатак планете заједно!

Остали спортови 29.07.2018 | 22:15 Још једном су победили. Још једном су освојили злато. Још једном су показали да им нема равних у свом послу. Ни у једном екипном спорту на свету не постоји таква доминација као што је српска у ватерполу.

Може се десити да не узму баш сваке године златну медаљу, али правило је да се Србија са великих такмичења враћа са одличјем које је по обичају од најсјајнијег метала. Онај пораз од Хрвата у полуфиналу претходног СП је био само тренутак слабости. Ствари су у Барселони опет дошле на своје место и Србија је још једном потврдила примат у европском, а суштински и у светском ватерполу. Јер, планетом обично влада онај који је најбољи у Европи.  

О каквој бруталној доминацији је реч, говоре бројке и распоред медаља откако Србија игра као независна држава под овим именом и химном. На последњих 16 великих такмичења (ЕП, СП и ОИ), наша репрезентација је осојила чак 14 медаља. Од чега чак осам златних! На два такмичења на којима није освојила медаљу, Србија је само једном испала пре полуфинала (СП у Барселони 2013.), а једном је поражена у борби за треће место (СП у Барселони 2007).

Мало смо сабирали и дошли до податка да Србија има више златних медаља него остатак света заједно! Примера ради, Хрватска у истом периоду има три златна одличја, Мађарска два, Црна Гора једно... А то су највећи ривали Србије. Да не говоримо о осталима попут Шпаније, Италије, Американаца... Сви они заједно имају седам златних медаља откако је Србија 2006. године почела да игра под својим именом.

По укупном броју медаља, Србија је опет убедљиво прва. На осам златних, додајте два сребра и четири бронзе. И ту се најбоље види шампионски карактер ових момака и оних претходних уз које су ови данашњи стасавали. Србија не губи важне мечеве. Од 10 финала, победили су у чак осам. Наравно да је свака медаља успех, али они су се навикли на златне.

Ако ту додате и такмичење у Светској лиги које је за нијансу испод светских, европских и олимпијских првенстава, онда је доминација Србије још драстичнија. Делфини су на 12 финалних турнира Светске лиге освојили чак девет златних медаља, Црна Гора две, а Хрватска једну.

Када је дошло до распада државне заједнице Србије и Црне Горе, многи су помислили да ће тиме више изгубити српски ватерполо. Не! Србија је од тада најјача у својој историји и завела је страховладу у светском ватерполу. Мислите о томе....

РАСПОРЕД МЕДАЉА ОД 2006.

Олимпијске Игре: Србија 1-0-2, Хрватска 1-1-0, Мађарска 1-0-0, Италија 0-1-1, САД 0-1-0.

Светска првенства: Хрватска 2-1-3, Србија 2-1-1, Мађарска 1-2-0, Италија 1-0-2, Шпанија 0-1-1, Црна Гора 0-1-0, Грчка 0-0-1.

Европска првенства: Србија 5-1-1, Црна Гора 1-2-0, Хрватска 1-0-1, Мађарска 0-2-3, Шпанија 0-1-1, Италија 0-1-1.

Светска лига: Србија 9-0-1, Црна Гора 2-1-3, Хрватска 1-2-3, Мађарска 0-4-0, САД 0-2-0, Италија 0-2-1, Шпанија 0-1-1, Аустралија 0-0-2, Грчка 0-0-2, Бразил 0-0-1.

УКУПНО: Србија (24) 17-2-5, Хрватска (14) 4-3-7, Мађарска (13) 2-8-3, Црна Гора (10) 3-4-3, Шпанија (6) 0-3-3, Италија (10) 1-4-5, Грчка (3) 0-0-3, САД (3) 0-3-0, Аустралија (2) 0-0-2, Бразил (1) 0-0-1.

Никада се доминантнија генерација није појавила у базенима. Србија је синоћ освојила четврто узастопно злато на европским шампионатима што је раније забележно само једном, али нема овакву вредност. Мађарска је имала генерацију која је од 1926. до 1938. године освојила пето узастопних злата. Али оне немају овакву тежину. Примера ради, до првог злата су дошли на првенству на којем су учествовале само четири репрезентације?! Зато овај подвиг српских Делфина још више добија на важности.

Тим Дејана Савића је већ пре две године на један изванредан начин потврдио да је најбољих свих времена у овом спорту. Делфини су тада у Рију објединили злата у свим могућим такмичењима у којима су учествовали и у том тренутку су били власници сваког трофеја у светском ватерполу. Поновили су успехРудићеве Италије која је до тог подвига дошла почетком 90-их када јој је Југославија због санкција била склоњена са пута, па зато нема исту тежину као успех Савићевог тима.

Са новим залтом у Барселони, Савић је показао да никакав циклус није завршен, нити низ прекинут. Неки дугогодишњи шампоиони попут Гоцића иНикића су отишли, али су стигли нови. Као што су Филиповић, Прлаиновић, Гоцић, Никић, Митровича, Алексић и остали стасавали уз Савића, Шефика, Вујасиновића, Икодиновића, Шапића, Ћирића и остале, тако претходних година и данасМандић, Рашовићи, Ранђеловић, Јакшић, Вицо стасавају уз њих.

Посебна прича је Филип Филиповић. Капитен Србије и МВП првенства у Барселони је освојио сваку медаљу на великим такмичењима коју је освојила и Србија. Човек има 31 годину и шест европских злата, два светска, једно олимпијско плус још шест медаља слабијег сјаја са три велика такмичења. Да не помињемо сва индивидуална признања која је освојио. И никад није било питање да ли ће играти за репрезентацију, какве обавезе има, да ли се опоравља од повреде или се штеди за потписивање уговора. Не, за њега је Србија светиња.

Шта рећи за Душана Мандића који има 24 године и пет златних медаља са великих такмичења?! Или НиколуЈакшића који је са 21 годином почео да „обрће круг“, па је хет-трику медаља придодао ново злато...  Као што су нам Филиповић и Прлаиновић били гаранција да ће жетва медаља да се настави и да ће „златне резерве“ да се повећавају, тако су Мандић, Јакшић, Вицо и остали млади Делфини разлог за оптимизам у будућности.

И ту се ставља тачка. Ово је много више успех њих него Србије или неке њене спортске стартегије. Није да Србија нема више талената, него о ватерполу нити брине, нити је интересује. Скоро сви наши репрезентатвци играју у иностранству јер српски клупски ватерполо изумире. Немамо више чак ни тај један клуб који је био база претходних година и стварао данашње шампионе. Ватерполо скоро да више нема где ни да се тренира, ни да се игра...

Докле ће ово овако моћи да траје? То само знају Дејан Савић и његови гладијатори...

Логика то не може да објасни. Додуше, нема логике ни у оваквој доминацији Србије у светском ватерполу, па се она ипак дешава и траје. Мађари су националном стратегијом последњих година упумпавали велики новац у овај спорт за који су природно талентовани и имају традицију. И нису добили скоро ништа осим клупске доминације у којој главну реч воде српски ватерполисти. Зато новац ипак не игра пресудну улогу у ватерполу, али помаже да се живи и ради лакше. Да се шампиони осете цењенима, да им се и ван базена призна оно што су остварили у њему.  

Коначан рецепт знају само Дејан Савић и момци. И неће никоме да га открију.

Извор: моззартспорт