СП: Ово није рат, али Руси им Франка нису опростили!

У Русији нема ништа без сећања и историје. Чак ни једна фудбалска утакмица не може да се одигра, а да се не призову духови прошлости. Дуел са Шпанијом је посебна посластица.

Фудбал 01.07.2018 | 13:00 Навијачи "Зборнаје команде" су узлетели после стартних победа над Саудијском Арабијом (5:0) и Египтом (3:1), и одмах су кренули хвалоспеви о националном тиму и некаквом пласману у финале. Иако је хокеј изузетно популаран, и Руси и у хокејашкој опреми долазе на фудбалске утакмице, жеља им је да се понови славно време совјетског фудбала када су заузели четврто место на Мундијалу 1966. године, или били прваци Европе 1960, играли у завршницама до 1972. године...

Искорак на Мундијалу последњи пут су направили 1986. у Мексику када су прошли групу, а после тога или се нису квалификовали или нису ништа урадили. Тржај су начинили и 2008. године када су на Евру играли полуфинале.

Руси силно желе да буду сила у фудбалу И зато И имају тако изражене реакције на успехе И неуспехе. Они иду од тога да потписују петицију да се угаси фудбалска репрезентација, музичари снимају подругљиве песме, попут наше "Ј..ите се фудбалери", јер, забога, каква је игра таква мора да буде и песма, па све до тога да после две победе над аутсајдерима мисле да ће бити прваци света.

Руси нису заборавили за њих једну важну ствар.

А, то је била утакмица која је одиграна а на коју је политика имала можда и највећи утицај у историји овог спорта. Било је то финале Европског првенства из 1964. године које су одиграле Шпанија и СССР. Меч се играо 21. јуна и то није био обичан фудбалски меч. То је била утакмица фашизма и комунизма, утакмица генерала Франциска Франка и премијера Никите Хрушчова.

Франко је четири године раније (1960) забио аутогол и није дозволио репрезентацији Шпаније да игра са Совјетима у четвртфиналу, јер није могао да замисли да "његов тим тера лопту с комунистима" по цену елиминације, што се на крају и догодило. Шпанци нису отишли на меч у Русију, дисквалификовани су, Руси су на завршном турниру у финалу победили Југославију 2:1.

А "Франков тим" је имао феноменалне играче попут Ди Стефана, Хента, Кубале, Суареза... Било је то време Шпаније. Али И време "хладног рата". Франко је пут у Москву отказао два дана пре поласка. Разлог је био познат. Његови односи са СССР били су лоши због учешћа 2.000 Совјета у Шпанском грађанском рату на страни републиканаца и левичара, али и због слања 18.000 шпански бораца током Другог светског рата на Источни фронт. Њему је, заправо, више сметало да се у реваншу на "Бернабеуу" завијори застава са српом и чекићем, него да Шпанија одигра прву утакмицу у Москви.

Франко је желео да 1964. године буде мало паметнији, јер га је Европска фудбаласка федерација наградила, уместо да га казни за мешање политике у спорт, организацијом Европског првенства. Франко је мислио да Руси неће доћи из такмичарских или политичких разлога, али се преварио. Не да су дошли, него су стигли и до финала. Али, ту су ипак заустављени (2:1).

Извештаји кажу да је 120.000 људи клицало: "Франко, Франко!". Била је то велика победа генерала, који није желео да два пута понови исту грешку.

Западни медији склони су да ово Светско првенство упореде са тим Евром из 1964. године. Мисле и пишу да је искоришћено за добијање политичких поена. Руси не мисле тако. Мисле да је сјајно организовано и желе да њихова бајка траје што дуже.

Данас имају неколико мотива да победе. Један је да поврате славу совјетског фудбала, други да врате дуг Шпанцима и трећи, И најважнији, да оду у завршницу турнира.

Фудбалери, који су молили навијаче пре Шампионата да не буду много критичлни према њима, сада им се захваљују.

„Ваша ватрена подршка веома је помагала репрезентацији у групној фази, а у осмини финала нам је потребна још и више!", огласили су се фудбалери Русије.

Извор: Б92