SP: Ovo nije rat, ali Rusi im Franka nisu oprostili!

U Rusiji nema ništa bez sećanja i istorije. Čak ni jedna fudbalska utakmica ne može da se odigra, a da se ne prizovu duhovi prošlosti. Duel sa Španijom je posebna poslastica.

Fudbal 01.07.2018 | 13:00 Navijači "Zbornaje komande" su uzleteli posle startnih pobeda nad Saudijskom Arabijom (5:0) i Egiptom (3:1), i odmah su krenuli hvalospevi o nacionalnom timu i nekakvom plasmanu u finale. Iako je hokej izuzetno popularan, i Rusi i u hokejaškoj opremi dolaze na fudbalske utakmice, želja im je da se ponovi slavno vreme sovjetskog fudbala kada su zauzeli četvrto mesto na Mundijalu 1966. godine, ili bili prvaci Evrope 1960, igrali u završnicama do 1972. godine...

Iskorak na Mundijalu poslednji put su napravili 1986. u Meksiku kada su prošli grupu, a posle toga ili se nisu kvalifikovali ili nisu ništa uradili. Tržaj su načinili i 2008. godine kada su na Evru igrali polufinale.

Rusi silno žele da budu sila u fudbalu I zato I imaju tako izražene reakcije na uspehe I neuspehe. Oni idu od toga da potpisuju peticiju da se ugasi fudbalska reprezentacija, muzičari snimaju podrugljive pesme, poput naše "J..ite se fudbaleri", jer, zaboga, kakva je igra takva mora da bude i pesma, pa sve do toga da posle dve pobede nad autsajderima misle da će biti prvaci sveta.

Rusi nisu zaboravili za njih jednu važnu stvar.

A, to je bila utakmica koja je odigrana a na koju je politika imala možda i najveći uticaj u istoriji ovog sporta. Bilo je to finale Evropskog prvenstva iz 1964. godine koje su odigrale Španija i SSSR. Meč se igrao 21. juna i to nije bio običan fudbalski meč. To je bila utakmica fašizma i komunizma, utakmica generala Franciska Franka i premijera Nikite Hruščova.

Franko je četiri godine ranije (1960) zabio autogol i nije dozvolio reprezentaciji Španije da igra sa Sovjetima u četvrtfinalu, jer nije mogao da zamisli da "njegov tim tera loptu s komunistima" po cenu eliminacije, što se na kraju i dogodilo. Španci nisu otišli na meč u Rusiju, diskvalifikovani su, Rusi su na završnom turniru u finalu pobedili Jugoslaviju 2:1.

A "Frankov tim" je imao fenomenalne igrače poput Di Stefana, Henta, Kubale, Suareza... Bilo je to vreme Španije. Ali I vreme "hladnog rata". Franko je put u Moskvu otkazao dva dana pre polaska. Razlog je bio poznat. Njegovi odnosi sa SSSR bili su loši zbog učešća 2.000 Sovjeta u Španskom građanskom ratu na strani republikanaca i levičara, ali i zbog slanja 18.000 španski boraca tokom Drugog svetskog rata na Istočni front. Njemu je, zapravo, više smetalo da se u revanšu na "Bernabeuu" zavijori zastava sa srpom i čekićem, nego da Španija odigra prvu utakmicu u Moskvi.

Franko je želeo da 1964. godine bude malo pametniji, jer ga je Evropska fudbalaska federacija nagradila, umesto da ga kazni za mešanje politike u sport, organizacijom Evropskog prvenstva. Franko je mislio da Rusi neće doći iz takmičarskih ili političkih razloga, ali se prevario. Ne da su došli, nego su stigli i do finala. Ali, tu su ipak zaustavljeni (2:1).

Izveštaji kažu da je 120.000 ljudi klicalo: "Franko, Franko!". Bila je to velika pobeda generala, koji nije želeo da dva puta ponovi istu grešku.

Zapadni mediji skloni su da ovo Svetsko prvenstvo uporede sa tim Evrom iz 1964. godine. Misle i pišu da je iskorišćeno za dobijanje političkih poena. Rusi ne misle tako. Misle da je sjajno organizovano i žele da njihova bajka traje što duže.

Danas imaju nekoliko motiva da pobede. Jedan je da povrate slavu sovjetskog fudbala, drugi da vrate dug Špancima i treći, I najvažniji, da odu u završnicu turnira.

Fudbaleri, koji su molili navijače pre Šampionata da ne budu mnogo kritičlni prema njima, sada im se zahvaljuju.

„Vaša vatrena podrška veoma je pomagala reprezentaciji u grupnoj fazi, a u osmini finala nam je potrebna još i više!", oglasili su se fudbaleri Rusije.

Izvor: B92