Видео: Мијатова пречка напунила 20 година!

"После тог промашаја осећао сам неописив бол. Осећао сам се као издајник, јер нисам био довољно концентрисан да својој нацији донесем огромну радост", сведочио је својевремено Предраг Мијатовић о најтужнијем дану у новијој историји нашег фудбала.

Фудбал 29.06.2018 | 21:45 Милионски аудиторијум испред ТВ екрана био је у шоку, а југословенски фудбалери од тог промашеног пенала нису се опоравили до краја утакмице. Неки ни много година касније. Плави су имали шансу за потпуни преокрет, прилику да докусуре пољуљане Холанђане и прођу у четвртфинале Светског купа, али лопта коју је Пеђа Мијатовић послао као из топа није завршила у мрежи.

Када вратимо филм 20 година уназад пречка у Тулузу као да се још тресе. Последњи велики тим који је наш фудбал имао тим промашеним пеналом отишао је у историју, иако га је тамо званично послао Едгар Давидснеких пола сата касније, у трећем минуту судијске надоканде времена, када је погодио за коначаних 2:1.

Постоји ли неко ко се овога не сећа? Или боље рећи, постоји ли неко ко ће овај чувени фудбалски двобој на Мунисипалу икада заборавити?



На данашњи дан, пре тачно две десеније, догодила се та чувена трагедија нашег националног тима иПредрага Мијатовића. Великана мадридског Реала који је само месец дана раније постао икона, светац у Мадриду, јер је Реалу после 32 године, голом у финалу Лиге шампиона против Јувентуса вратио круну најбољег тима Старог континента. 

Можда је и због такве позадине све оно што се те ноћи дешавало у Тулузу одмах након последњег звиждука Гарсије Аранде проглашено трагедијом, а годинама касније попримило епитет епског пораза једне генерације... 

Пеђа Мијатовић, који је тада за тако кратко време прошао пут од планетарног хероја до трагичара, много касније, као фудбалски пензионер, говорио је да је тај неискоришћени пенал његов највећи промашај каријере...

"После тог промашаја осећао сам неописив бол. Осећао сам се као издајник, јер нисам био довољно концентрисан да својој нацији донесем огромну радост. Разумем коментаре људи, да је неко други шутирао можда би га и дао, али има и она друга прича - ко шутира може да му се деси да промаши, а ко не шутира никада неће промашити". 

И пре и после овог меча југословенски и касније српски фудбал бележили су трагичне неуспехе, међутим, утисак је да ниједан није толико дубоко остао урезан у сећања љубитеља најважније споредне ствари на свету.

Пречка у Тулузу заиста се и даље тресе...

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО 1998. У ФРАНЦУСКОЈ
осмина финала

ЈУГОСЛАВИЈА - ХОЛАНДИЈА 1:2 (0:1)

Тулуз. Стадион: Мунисипал.
Гледалаца: 33.500.
Судија: Гарсија Аранда (Шпанија).
Стрелци: 0:1 - Бергкамп (38), 1:1 - Комљеновић (48), 1:2 - Давидс (90+3).

Југославија: Краљ, Мирковић, Ђоровић, Комљеновић, Михајловић (Савељић), Јокановић, Брновић, Ж. Петровић, Југовић, Стојковић (Савићевић), Мијатовић.

Холандија: Ван дер Сар, Рајзингер, Стам, Ф. де Бур, Нуман, Р. де Бур, Давидс, Овермарс, Коку, Седорф, Бергкамп.

Извор: моззартспорт