Астма – болест која не смије да се запостави

Оболели од астме који се не придржавају прописане терапије, и ослањају се само на пумпице за брзо олакшавање симптома само погоршавају своју болест, показују последња светска истраживања.

Здравље 20.06.2018 | 09:19 Студија која је недавно спроведена на Институту за медицинска истраживања Вулкок у Аустралији показала је да је живот са астмом оних оболелих који лече само симптоме болести, а не и само обољење много тежи, у поређењу са онима који за лечење астме редовно користе антизапаљенске пумпице.

"Најгора могућа ствар коју један астматичар може да уради за своје здравље јесте да се не придржава прописане терапије, односно да не узима антизапаљенски лек већ да лечи астму пумпицама за брзо олакшавање симптома. Осим што тиме не лечи болест, већ њене симптоме, ни те пумпице онда не могу да имају пун ефекат. Јер другачије је кад ви лечите запаљење бронхија редовно, па кад дође до напада он и није толико тежак. А кад ви запустите болест и напади су много јачи", истиче је др Љиљана Тимотијевић, пулмолог и директорка Градског завода за плућне болести и туберкулозу. 

Међутим, многа светска истраживања управо показују да је све више оних који злоупотребљавају пумпице за брзо олакшавање симптома, због чега је већи број хоспитализација због астме. 

"Људи не схватају да је напад астме, када особа кашље и не може да дође до даха, само симптом болести, и да је и тада потребно лечити болест, односно узимати антизапаљенске пумпице, а не пумпице за олакшавање симптома. То вам је као кад би код грипа узимали само капи за нос за лечење кијавице, а пустили грип да се сам излечи", упозорава др Тимотијевић. 

Многи оболели лече астму на своју руку, па узимају лекове који нису адекватни за њихов тип астме. Али има и оних који нису посетили пулмолога од тренутка када им је установљена болест, па узимају терапију која им више не одговара. 

"Ако имате астму неопходно је да редовно посећујете пулмолога ради корекције терапије, јер данас има много различитих терапија које нису ни постојале пре 5-10 година, а и о самој болести се много више зна, па је могуће да ће вам пулмолог променити терапију којом ћете боље да контролишете своју болест", напомиње др Тимотијевић. 

Антизапаљенски лекови помажу при контролисању симптома астме и спречавају нападе астме, тако што умирују запаљење дисајних путева и олакшавају проток ваздуха. 

Последња истраживања показују да је број оболелих у порасту, и да ће до 2025. године у свету бити око 400 милиона људи који болују од астме. Међутим, подаци показују и да се чак 63 одсто астматичара ослања само на пумпице за брзо олакшавање симптома, које лече искључиво симптоме, а да само 23 одсто оболелих користи сталну терапију која укључује инхалационе кортикосероиде.

Б 92
фото:интернет