СП, представљамо - Њемачка: Они могу све!
Коначно Ројс, али шта је са нападом и како решити десет месеци без првог голмана? Јоаким Лев прошле године освојио Куп конфедерација с другим тимом, садашњи доста зависи од Озила и Милера и нема „класичну“ деветку, али је и даље јак.
Фудбал 15.06.2018 | 12:15
Селектор Панцер дивизије је и у таквим околностима синоним поверења. Тамошњи савез га је именовао за наследника Јиргена Клинсмана после Мундијала 2006, некадашњи офанзивац Фрајбурга, Штутгарта и Ајнтрахта предочио план како се на бази математичких прорачуна и карактеристика сваког појединца може гарантовати пробој до завршнице великог такмичења и отад су Немци редовни бар у полуфиналима. Недавно је продужио уговор до 2022, тако да остаје без обзира да ли одбрани титулу, коју напада са јасно постављеним системом игре који функционише као подмазан. И у коме нема незадовољних. Или се, бар, тако чини.
Левов кадар је толико разуђен да буквално на свакој позицији има по тројицу и било кога да стави то се неће одразити на квалитет тима. Непосредно пред одлазак за Русију саопштио је Лероју Санеу да за њега нема места међу 23, те можете мислити колико је овај састав снажан и постојан кад селектор ужива у луксузу да се одрекне једног од запаженијих играча Манчестер Ситија. И то на уштрб фудбалера који није имао богзна какву минутажу у Пари Сен Жермену (Јулијана Драклсера) и другог, који је тек у финишу сезоне довео Борусију из Дортмунда до Лиге шампиона (Марка Ројса). Руку на срце, Ројс је овај пут стварно заслужио да види Мундијал, јер на претходна два није путовао због повреда. Време је да коначно и на овом плану потврди шта зна. Јер, пазире, исто је годиште као Томас Милер, а овај иза себе има десет голова на завршним турнирима. Из простог разлога што је на њима и учествовао.
Централна фигура немачке репрезентације је, ипак, Месут Озил. Иако није капитен, везиста Арсенала је дефинитивно најомиљенији Левов фудбалер, јер је од дебија са Норвешком 2009. скупио највише минута под вођство актулног стручног штаба. Више чак и од Мануела Нојера и Томаса Милера. Озил је ретко кад изневерио у дресу државног тима, те иако има разочаравајућу сезону на клупском плану, иако некад делује мрзовољно и флегматично, кад га Јоахим Лев узме под своје претвара се у играча који решава утакмице. Уосталом, 23 гола и 40 асистенција довољно говоре о његовом утицају на игру и резултате. Немају Немци креативнијег од њега.
Као класични плејмејкер, Озил је задужен да разигра остатак тима, у коме би по крилима требало да делујуМилер и Ројс, а у нападу, Тимо Вернер, троструки стрелац на прошлогодишњем Купу конфедерација. Иза нападача РБ Лајпцига је, такође, разочаравајући учинак на клупском плану (остао без Лиге шампиона, дао осам голова мање него у претходном првенству), али је први избор у нападу, јер Немци немају бољег. Тачније, имају, али је Марио Гомез зашао у године (33) и многи га виде као резерву. То одсусто класичног нападача какав је био Мирослав Клосе (у Бразилу оборио Роналдов рекорд и са 16 погодака је најбољи стрелац Мундијала) можда је показатељ где су Немци рањиви.
С друге стране говори и о способности да се прилагоде захтевима модерног фудбала у коме „деветка“ ишчезава. Најбољи доказ за то је Томас Милер. Без обзира какву сезону имао на клупском плану, а ове је у Бајерну играо промењиво, редовно блиста у репрезентативном дресу. У Јужној Африци је дао пет комада, у Бразилу још толико, па у Немачкој сматрају да би можда могао да се примакне Клосеу. Или га чак (пре)стигне. Мада све чешће игра по крилу него у самом шпицу и те како опасан и на том делу терена, јер – како то аналитичари описују – мудро чува енергију.
Ако је напад „проблематичан“ друга потенцијална мана немачког тима могао би да буде – голман. Наравно, нико не спори квалитет Мануела Нојера, али чињеница да је последњи пут стајао међу стативама у такмичарској утакмици пре девет месеци је ризик који је управо Лев преузео на себе, уверен да се екипа осећа пријатније кад је Бајернов капитен на црти. Нојер дефинитивно није фит, нити је ухватио залет, због чега се у Немачкој полемисало да ли шансу заслужује Марк Анде тер Штеген, поготово после сјајних одбрана у Барселони. Лев се водио сазнањем да су чак тројица одбрамбених играча из Бајерна (Кимих, Боатенг иХумелс) и да без обзира на безмало једногодишње одсуство више верују Нојеру него Тер Штегену. А сви су сложни да је на оваквим такмичењима атмосфера битнија од „чистог“ фудбала.
Од тима који снагу црпи са средине терена (Тони Крос је осигурач и можда најпотцењенији играч у првих 11, а Семи Кедира ипак има предност у односу на Илкаја Гундогана) очекује се доминација у пољу, огроман проценат држања лопте, континуирани напади и заршница у којој учествује по пет, шест фудбалера, јер су Ројси Милер права подршка Вернеру.
Лев је током последње две године користио различите формације: током квалификација махом 4-2-3-1, понекад 3-4-1-1, па и 3-5-2, зависно од тога ко је преко пута, што противницима оставља минималне шансе за изненађење. Бар оним екипама за које се да претпоставити да су Немци бољи, а такви су ривали у Групи Ф, Мексико, Шведска и Јужна Кореја. Свих десет победа на мундијалском путу, уз надмоћну гол-разлику (+39) показују да актуелни владари имају штофа за нову круну. Још ако се томе дода да су од елиминације на ЕП у Француској изгубили само две утакмице – мартовску од Бразила и недавно од Аустрије - постаје јасно зашто многи виде Дие Маннсцхафт у завршници.
Баш ти мечеви, од четвртфинала па надаље, могли би да се испоставе кобиним, јер Немачка у сусретима са репрезентацијама из ТОП 10 у последње две године не зна за победу. Нерешено са Енглеском (0:0), Француском (2:2) и Шпанијом (1:1), а пораз од Селсеаа. А успут је изгубила од Аустрије и није одшевила, иако је победила Саудијску Арабију. Пошто се укршта с „нашом“ групом, Панцер дивизија ће гледати да добије сва три меча, како би избегла Бразилце у првој нокаут фази, што би онда могло да значи да ће у осмини финала на Србију. Под условом да ми будемо други. А сви знамо како се завршило у Порт Елизабету 2010.
По неписаном правилу „тешко пале“. Обично имају и један кикс у групној фази. Но, како такмичење одмиче, делују се моћније и уиграније. У прилог томе и чињеница да су лане у Русији освојили Куп конфедерација са другим тимом (Тер Штеген, Мустафи, Гинтер, Дракслер је био капитен, Штиндл, Горека, Рудигер, Руди...). Делују моћно и уиграно, па без обзира на повреде (осим Нојера, ровити су били Боатенг иОзил) и можда засићеност делују као озбиљан кандидат за постану прва репрезентација која ће после 1962. одбранити светску круну.
Од 2002. редовни су учесници полуфинала. Да ли је потребан још неки аргумент?
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар