SP, predstavljamo - Njemačka: Oni mogu sve!
Konačno Rojs, ali šta je sa napadom i kako rešiti deset meseci bez prvog golmana? Joakim Lev prošle godine osvojio Kup konfederacija s drugim timom, sadašnji dosta zavisi od Ozila i Milera i nema „klasičnu“ devetku, ali je i dalje jak.
Fudbal 15.06.2018 | 12:15
Selektor Pancer divizije je i u takvim okolnostima sinonim poverenja. Tamošnji savez ga je imenovao za naslednika Jirgena Klinsmana posle Mundijala 2006, nekadašnji ofanzivac Frajburga, Štutgarta i Ajntrahta predočio plan kako se na bazi matematičkih proračuna i karakteristika svakog pojedinca može garantovati proboj do završnice velikog takmičenja i otad su Nemci redovni bar u polufinalima. Nedavno je produžio ugovor do 2022, tako da ostaje bez obzira da li odbrani titulu, koju napada sa jasno postavljenim sistemom igre koji funkcioniše kao podmazan. I u kome nema nezadovoljnih. Ili se, bar, tako čini.
Levov kadar je toliko razuđen da bukvalno na svakoj poziciji ima po trojicu i bilo koga da stavi to se neće odraziti na kvalitet tima. Neposredno pred odlazak za Rusiju saopštio je Leroju Saneu da za njega nema mesta među 23, te možete misliti koliko je ovaj sastav snažan i postojan kad selektor uživa u luksuzu da se odrekne jednog od zapaženijih igrača Mančester Sitija. I to na uštrb fudbalera koji nije imao bogzna kakvu minutažu u Pari Sen Žermenu (Julijana Draklsera) i drugog, koji je tek u finišu sezone doveo Borusiju iz Dortmunda do Lige šampiona (Marka Rojsa). Ruku na srce, Rojs je ovaj put stvarno zaslužio da vidi Mundijal, jer na prethodna dva nije putovao zbog povreda. Vreme je da konačno i na ovom planu potvrdi šta zna. Jer, pazire, isto je godište kao Tomas Miler, a ovaj iza sebe ima deset golova na završnim turnirima. Iz prostog razloga što je na njima i učestvovao.
Centralna figura nemačke reprezentacije je, ipak, Mesut Ozil. Iako nije kapiten, vezista Arsenala je definitivno najomiljeniji Levov fudbaler, jer je od debija sa Norveškom 2009. skupio najviše minuta pod vođstvo aktulnog stručnog štaba. Više čak i od Manuela Nojera i Tomasa Milera. Ozil je retko kad izneverio u dresu državnog tima, te iako ima razočaravajuću sezonu na klupskom planu, iako nekad deluje mrzovoljno i flegmatično, kad ga Joahim Lev uzme pod svoje pretvara se u igrača koji rešava utakmice. Uostalom, 23 gola i 40 asistencija dovoljno govore o njegovom uticaju na igru i rezultate. Nemaju Nemci kreativnijeg od njega.
Kao klasični plejmejker, Ozil je zadužen da razigra ostatak tima, u kome bi po krilima trebalo da delujuMiler i Rojs, a u napadu, Timo Verner, trostruki strelac na prošlogodišnjem Kupu konfederacija. Iza napadača RB Lajpciga je, takođe, razočaravajući učinak na klupskom planu (ostao bez Lige šampiona, dao osam golova manje nego u prethodnom prvenstvu), ali je prvi izbor u napadu, jer Nemci nemaju boljeg. Tačnije, imaju, ali je Mario Gomez zašao u godine (33) i mnogi ga vide kao rezervu. To odsusto klasičnog napadača kakav je bio Miroslav Klose (u Brazilu oborio Ronaldov rekord i sa 16 pogodaka je najbolji strelac Mundijala) možda je pokazatelj gde su Nemci ranjivi.
S druge strane govori i o sposobnosti da se prilagode zahtevima modernog fudbala u kome „devetka“ iščezava. Najbolji dokaz za to je Tomas Miler. Bez obzira kakvu sezonu imao na klupskom planu, a ove je u Bajernu igrao promenjivo, redovno blista u reprezentativnom dresu. U Južnoj Africi je dao pet komada, u Brazilu još toliko, pa u Nemačkoj smatraju da bi možda mogao da se primakne Kloseu. Ili ga čak (pre)stigne. Mada sve češće igra po krilu nego u samom špicu i te kako opasan i na tom delu terena, jer – kako to analitičari opisuju – mudro čuva energiju.
Ako je napad „problematičan“ druga potencijalna mana nemačkog tima mogao bi da bude – golman. Naravno, niko ne spori kvalitet Manuela Nojera, ali činjenica da je poslednji put stajao među stativama u takmičarskoj utakmici pre devet meseci je rizik koji je upravo Lev preuzeo na sebe, uveren da se ekipa oseća prijatnije kad je Bajernov kapiten na crti. Nojer definitivno nije fit, niti je uhvatio zalet, zbog čega se u Nemačkoj polemisalo da li šansu zaslužuje Mark Ande ter Štegen, pogotovo posle sjajnih odbrana u Barseloni. Lev se vodio saznanjem da su čak trojica odbrambenih igrača iz Bajerna (Kimih, Boateng iHumels) i da bez obzira na bezmalo jednogodišnje odsustvo više veruju Nojeru nego Ter Štegenu. A svi su složni da je na ovakvim takmičenjima atmosfera bitnija od „čistog“ fudbala.
Od tima koji snagu crpi sa sredine terena (Toni Kros je osigurač i možda najpotcenjeniji igrač u prvih 11, a Semi Kedira ipak ima prednost u odnosu na Ilkaja Gundogana) očekuje se dominacija u polju, ogroman procenat držanja lopte, kontinuirani napadi i zaršnica u kojoj učestvuje po pet, šest fudbalera, jer su Rojsi Miler prava podrška Verneru.
Lev je tokom poslednje dve godine koristio različite formacije: tokom kvalifikacija mahom 4-2-3-1, ponekad 3-4-1-1, pa i 3-5-2, zavisno od toga ko je preko puta, što protivnicima ostavlja minimalne šanse za iznenađenje. Bar onim ekipama za koje se da pretpostaviti da su Nemci bolji, a takvi su rivali u Grupi F, Meksiko, Švedska i Južna Koreja. Svih deset pobeda na mundijalskom putu, uz nadmoćnu gol-razliku (+39) pokazuju da aktuelni vladari imaju štofa za novu krunu. Još ako se tome doda da su od eliminacije na EP u Francuskoj izgubili samo dve utakmice – martovsku od Brazila i nedavno od Austrije - postaje jasno zašto mnogi vide Die Mannschaft u završnici.
Baš ti mečevi, od četvrtfinala pa nadalje, mogli bi da se ispostave kobinim, jer Nemačka u susretima sa reprezentacijama iz TOP 10 u poslednje dve godine ne zna za pobedu. Nerešeno sa Engleskom (0:0), Francuskom (2:2) i Španijom (1:1), a poraz od Selseaa. A usput je izgubila od Austrije i nije odševila, iako je pobedila Saudijsku Arabiju. Pošto se ukršta s „našom“ grupom, Pancer divizija će gledati da dobije sva tri meča, kako bi izbegla Brazilce u prvoj nokaut fazi, što bi onda moglo da znači da će u osmini finala na Srbiju. Pod uslovom da mi budemo drugi. A svi znamo kako se završilo u Port Elizabetu 2010.
Po nepisanom pravilu „teško pale“. Obično imaju i jedan kiks u grupnoj fazi. No, kako takmičenje odmiče, deluju se moćnije i uigranije. U prilog tome i činjenica da su lane u Rusiji osvojili Kup konfederacija sa drugim timom (Ter Štegen, Mustafi, Ginter, Draksler je bio kapiten, Štindl, Goreka, Rudiger, Rudi...). Deluju moćno i uigrano, pa bez obzira na povrede (osim Nojera, roviti su bili Boateng iOzil) i možda zasićenost deluju kao ozbiljan kandidat za postanu prva reprezentacija koja će posle 1962. odbraniti svetsku krunu.
Od 2002. redovni su učesnici polufinala. Da li je potreban još neki argument?
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar