Политичарима су важнији тајкуни?!

Умјесто да накнаде од концесија буду једна од најзначајних ставки за попуњавање буџета Српске, домаћи политичари као да се тркају да износи који ће завршити у њему буду што нижи!

Република Српска 11.06.2018 | 12:42 Честе измјене законских прописа који регулишу област концесија, те недомаћинско понашање носилаца власти, који су свјесно закључивали концесионе уговоре са сумњивим предузећима и појединцима на њиховом челу, довеле су до тога да ова област буде синоним за извлачење буџетског новца и енормно богаћење појединаца блиских власти.

Актуелни законски прописи су омогућили да се у Српској инвеститори нађу у неравноправном положају, прије свега домаћи, док су се скоро сви страни, барем они значајнији, повукли из концесионих уговора.

Стране фирме се повукле

Подсјећамо, један од највећих произвођача електричне енергије у Европи, њемачки “РWЕ Иноггy”, имао је потписан концесиони уговор о изградњи четири хидроелектране на средњем току ријеке Дрине. У пројекат је, према процјенама, поменута фирма требала уложити око 500 милиона евра, и запослити неколико хиљада локалних радника. Иако разлози зашто је њемачка фирма иступила из концесионог уговора никада нису јавно саопштени, њемачки медији као основни разлог наводили су корупцију и сувише компликоване административне процедуре, које су најчешће служиле за “рекетирање” инвеститора.

Слично су прошле и норвешке компаније “Тецхнор енергy” и “Тецхнор енергy 2”, које су имале потписане уговоре о концесији са Владом РС за изградњу 10 мини хидроелектрана у доњем сливу ријеке Босне, а чија би изградња коштала 250 милиона евра. Разлог зашто норвешке фирме нису испоштовале концесионе уговоре и за 10 година изградиле обећане хидроелектране, и у овом случају треба тражити у многобројним и компликованим процедурама, што код страног инвеститора изазива сумњу да би могли бити уцјењивани од стране домаће власти, уколико би ушли у такав посао.

Са друге стране, некима је у овом послу ишло и више него добро. Разлог зашто долази до протекције одређених домаћих инвеститора је, шта би друго, него страначка припадност. У овој области велику улогу играју локалне власти, поготово у области издавања грађевинских и других неопходних дозвола за градњу и употребу објеката (мини хидроелектране, складишта и сл.), што додатно компликује ову област али оставља могућност да се и локалне власти „уграде“. Иако је закон у тренутку његовог доношења био прихватљив за инвеститоре он је више пута мијењан што кроз процедуре измјена закона што путем подзаконских аката министра индустрије, енергетике и рударства РС, који су ишли грубо на штету јавних интереса Републике Српске, а све у интересу појединачних, најчешће контроверзних концесионара.

Министар бира да ли је пет или 50 милиона

Измјенама и допунама Закона о концесијама из фебруара ове године омогућено је да министар сам одређује концесиону накнаду у одређеним привредним дјелатностима. Такође, измјенама овог закона је одређено да се концесиона накнада за уступљено право у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије утврђује процентуално од вриједности планиране инвестиције концесионара, а у распону од 0,5 одсто до пет одсто.



– Са том измјеном је легализована могућност да они који доносе одлуке о концесијама буду корумпирани до бескраја. Нпр, кажу да ће трећи блок ТЕ Гацко коштати око милијарду марака. Пет одсто концесије је 50, а 0,5 одсто је пет милиона марака. Инвеститора ће интересовати да плати што мање јер је разлика 45 милиона! То отвара простор за оног ко одлучује о концесијама да каже “цифра је 10 милиона, пет је концесиона накнада, а пет накнада мени”. Ти велики распони морају бити прецизно уређени. Критеријуми у лепези од 0,5 до пет одсто – шта значи један, шта два итд, са описом. А тога нема, него се оставља на слободну вољу да то онај који издаје концесије одреди – рекао је за портал СрпскаЦафе лидер НДП-а и посланик у Народној скупштини РС Драган Чавић.

Такође, ове измјене и допуне закона доношене су по хитној процедури и без јавне расправе пред научним и стручним људима из ове области, што буди сумњу да је циљ био усвајање лошег закона који ће отворити врата многим страним и домаћим мешетарима да немилосрдно и за мале паре користе наше ресурсе. Овако великим распонима је поништено начело једнакости инвеститора и омогућено само подобним да искориштавају домаће природне ресурсе. Озакоњен је и претходни криминал приликом додјела концесија и широм отворена врата њиховим будућим криминалним додјелама, што ће оставити несагледиве посљедице и на природна богаства и на буџет РС.

– Распони у концесијама које прописује закон доводе до закључка да је ово простор за потенцијалну корупцију, простор у који ће похрлити многи мешетари, који овдје желе да зараде огромне количине новца, а да би тај новац зарадили морају да се баве корупцијом и да нагурају мито у одређене џепове – поручио је у фебруару ове године у Народној скупштини РС предсједник СДС-а и посланик Вукота Говедарица, приликом усвајања поменутих измјена.

Иначе, поменута концесиона накнада до јуна 2016. износила је 3,6 одсто, да би тада била смањена на 0,5 одсто.

Извор: СрпскаЦафе