Пријава УН-у због отимања имовине

У очекивању реакције званичног Београда на Закон о располагању државном имовином, недавно усвојеном у Сабору, који Хрватској даје право да у наредних још 30 година располаже имовином других република некадашње СФРЈ, адвокати у Србији намјеравају да ту државу пријаве Савјету безбједности УН због отимања имовине, пише Алџазира Балканс.

Србија 01.06.2018 | 12:15 Компаније из Србије имају некретнине на најатрактивнијим локацијама у Хрватској, али им не могу прићи, а ријеч је углавном о одмаралиштима на Јадранској обали, пословним просторима и становима на атрактивним локацијама.

У тексту дописника Алџазире Балканс из Београда, Милорада Весића, указује се да иако је ријеч о закону који Хрватској практично омогућава да имовину фирми и грађана других бивших југословенских држава, а прије свега Србије и Босне и Херцеговине, не враћа онима који на њу полажу право још деценијама (будући да нови закон предвиђа да се та имовина може дати у закуп трећим лицима на максимум 30 година), званични Београд још није изашао са конкретним планом шта намјерава да предузме како би се проблем ријешио.

Подсјећа се на изјаву генералног секретара Министарства спољних послова Србије Вељка Одаловића, који је кратко рекао да надлежна министарства спремају одговор који ће упутити Уједињеним нацијама.

Нема ни званичне процјене вриједности имовине фирми и грађана Србије у Хрватској, а незваничне се крећу од неколико стотина милиона до неколико милијарди евра.

“Ми само гледамо некретнине. Али у покретним стварима вредност је скоро идентична као у некретнинама. Нико не помиње колико је у луци Плоче остало нафте, која је припадала Енергопетролу из Босне и Херцеговине? Или колико је остало невраћених кредита Југобанке из Београда? Реч је о 800 милиона њемачких марака невраћеног новца“, рекао је за Алџазиру адвокат и предсједник Удружења Одузета имовина Зоран Ристић

О тој теми, у Србији највише говоре поједини адвокати који заступају фирме из Србије пред судовима у Хрватској или пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Ристић је иницијатор оснивања Удружења Одузета имовина, које окупља предузећа из Србије и Босне и Херцеговине са имовином у Хрватској, која воде судске спорове за повраћај те имовине и за сада су без успјеха, наводи се у тексту.

“Пред хрватским судовима тренутно је око 180 случајева који се односе на повраћај имовине фирми из Србије. У вишегодишњим споровима, хрватски судови углавном нису дали за право онима који су тужили државу и тражили повраћај имовине”, каже адвокат Ристић.

Истиче да је образложење поменутог закона лицемјерно.

"Кажу да су такав закон донели да та имовина не би даље пропадала. Па, наравно да пропада, кад власници не могу да се брину о њој нити да је продају неком ко би то чинио“, додаје Ристић.

Тврди да има клијената, који су купили имовину фирми из Србије.

"Фантастичну имовину. Рецимо, један човек из БиХ који је купио одмаралиште од Робних кућа Београд на Макарској ривијери. Платио га је милион евра, ушао у посед и уложио још два милиона. Сад су му то одузели и хоће да дају на јавној лицитацији неком трећем. Још га туже што је то користио четири године и траже одштету“, исричао је Ристић.

Као други примјер он је навео случај Југобанке, која је имала одмаралиште у Дубровнику.

Феноменална зграда под заштитом државе, грађена у венецијанском стилу.

И она је, каже, продата, али жена која је купила не може да уђе у посјед.

Међу предузећима која од Хрватске потражују имовину, углавном одмаралишта на Јадранској обали, пословне просторе и станове на атрактивним локацијама, су и неке од најпознатијих компанија из некадашње заједничке државе, од којих неке и данас послују.

То су Генеx, Симпо из Врања, Металац из Горњег Милановца, Тигар из Пирота, панчевачка Утва, Дуванска индустрија из Врања, данас у власништву Пхилип Мориса, Беочинска цементара, чији је власник сада француски Лафарге, Нафтна индустрија Србије, у већинском власништву руског Гаспрома, Царнеx из Врбаса и многе друге.

Неки од тих случајева су стигли и до Европског суда за људска права у Стразбуру, али ни ту није забиљежен неки већи успјех, истиче се у тексту.

“Суд у Стразбуру је почетком године донео одлуку, али не и пресуду, што није исто, да је тужба Младост туриста неприхватљива, уз образложење да је неопходно сачинити билатерални споразум између Србије и Хрватске, као и да је Хрватска ратификовала Европску конвенцију о људским правима 1997. године, а имовину је одузела 1992. Године”, подсјећа Ристић и додаје да је то бесмислено.

Прецизира да није неопходан билатерални споразум, јер споразум о сукцесији, који су у Бечу 2001. године, потписале све бивше републике СФР Југославије предвиђа обавезу да се право на покретну и непокретну имовину, које су имали грађани и правна лица са територије СФРЈ на дан 31.12.1990. године, заштити и врати, у складу са међународним нормама или да се, опет у складу са међународним стандардима, те фирме и грађани обештете.

Ристић истиче да Србија директно примењује споразум о сукцесији, те да њени судови враћају имовину хрватским фирмама.

Предсједник Надзорног одбора Младост туриста из Београда, Радомир Подинић за Алџазиру каже да је то предузеће у Хрватској имало хиљаде квадратних метара туристичких капацитета.

“Само хотел Авала у Башким водама, од око 20.000 квадратних метара, данас вреди око 30 милиона евра. Они су то продали, али нас нису обештетили. Имали смо и одмаралиште у Макарској од око 6.000 квадрата, али то је све срушено, у Тијесном земљиште од око 12.000 квадратних метара. Ништа нам није враћено, а судске спорове водимо годинама, још од потписивања споразума о сукцесији”, истакао је Подинић.

Недавна одлука тог суда у случају предузећа Младост турист из Београда не оставља пуно простора за наду да би ова и друге фирме из Србије у догледно време могле да дођу до имовине на коју полажу право. Наиме, у Стразбуру се примјењује прецедентно право, па би на основу одлуке по захтјеву Младост туриста, и остали случајеви могли да добију сличан епилог, оцјењује Ристић.

"Због тога ми сад намеравамо да овај проблем изнесемо пред Стални комитет за људска права Уједињених нација у Женеви. Пакт о грађанским правима и повеља УН штити једнакост грађана пред законом. Ми тврдимо да је овим законом Хрватска учинила да људи нису једнаки, односно да су њени грађани вреднији од других. Проблем је што том Комитету могу да се обрате само они који се нису обраћали суду у Стразбуру, јер једно искључује друго, мада има и другачијих правних мишљења“, објашњава Ристић и наводи да се најмање 30 фирми из Србије није обраћало судовима у Хрватској, те да може да покуша у Женеви.

“Стални комитет за људска права УН утврђује стање грађанских права у неком случају и даје препоруке. Задуже неког од својих правника да прати да ли та држава испуњава препоруку. Ако не испуњава, онда иду са извештајем пред Савет безбедности УН“, прецизирао је Ристић напомињћи да постоји опција арбитраже, коју предвиђа и споразум о сукцесији, али за сада, каже, нема најава да би такав поступак могао да буде покренут.

(Алџазира Балканс)