Намети који гуше привреду у БиХ

Недавно је израчунато да број разноразних парафискалних намета који се наплаћују у БиХ прелази 3. 400, што ремети развој привреде у Босни и Херцеговини. Не зна се на који начин се троше средства прикупљена на овај начин.

Босна и Херцеговина 07.05.2018 | 21:43 Права поплава разних накнада, такси, казни, чланарина су око врата грађанима и привреди. Велики посао је све их и пописати, а камоли платити. Основаност њиховог постојања - упитна.

И док за буџете на свим нивоима власти представљају значајан извор прихода, грађани који пуне те буџете су неинформисани.

Парафискални намети отежавају пословни амбијент, одвраћају инвеститоре, а сматра се да су један од значајних фактора који подстичу сиву економију. И док се њихов прецизан број још утврђује, оно што треба да услиједи јесте анализа сваког појединачног намета, како би се видјела њихова сврсисходност.

“Ко и на који начин убире и како троши средства? Након тих дубљих анализа доћи ћемо у ситуацију да ће се одређени намети укинути, а други смањити”, каже портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић.

“Да би пришли том путу, неопходно је да се јавна администрација и државна управа рационализују, постану ефикаснији. И то је најтеже питање”, истиче економиста Миленко Станић.

Када се упореди стање са сусједним земљама, произлази да БиХ има до 20 пута више парафискалних намета него Хрватска, а 10 пута више него Србија.

Велики број различитих намета уведено је примарно, како би осигурали додатни приход разним нивоима власти, а све ради суфинансирања непродуктивне администрације, која представља друштвену класу саму за себе и не пружа одговарајући ниво услуга својим корисницима.

У супротном, скидање ове омче са врата привредницима значило би уштеде које би омогућиле боље пословање, а у коначници веће плате радницима.



БН телевизија