“Не“ вјеронауци у средњим школама

Наставно-научно вијеће Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, на сједници одржаној 03. маја ове године, разматрало је питање увођења вјеронауке у средње школе у Републици Српској и заузело је став да је то неприхватљиво.

Република Српска 07.05.2018 | 11:45 Наставно-научно вијеће Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци огласило се поводом Иницијативе за увођење вјеронауке у средње школе у Републици Српској. Става су да увођење конфесионалне вјеронауке не омогућава развој компетенција младих људи за живот у 21. вијеку.

У саопштењу Наставно-научног вијећа Филозофског факултета подсјећа се да је почетком априла ове године јавност у Републици Српској путем медија обавијештена да ће од наредне школске године Вјеронаука бити нови предмет у средњим школама.

Наглашавају да би према доступним изјавама актуелног министра за просвјету и културу то био изборни предмет, али и да други алтернативни предмети нису предвиђени, што имплицира да се заправо ради о обавезном предмету.

Аргументи за овакав став су сљедећи:

1. У потпуности је заобиђена процедура за промјену наставног плана и програма у средњим школама. Није проведена адекватна јавна расправа, нити је научно-стручна заједница упозната са овом иницијативом. Питање о вјеронауци и статусу друштвено-хуманистичких наука треба вратити струци на разматрање, те све активности у вези увођења вјеронауке у средње школе треба обуставити како би се направила опсежна анализа наставних планова и програма у средњим школама.

2. Подсјећамо да је ученицима кроз основношколско образовање – од другог до деветог разреда – пружен увид у главне садржаје из вјеронауке. При томе треба нагласити да у досадашњој примјени вјеронауке у основним школама дјеци чији родитељи одлуче да она не похађају часове вјеронауке није понуђена никаква алтернатива. Од дјеце се очекује да ако не присуствују православној вјеронауци чекају крај часа ван учионице без додатних испланираних активности. Министарство није дало јасне анализе ефикасности досадашњег рада, нити су јасно дефинисани исходи учења вјеронауке као предмета.

3. Истовремено, кроз реформске процесе у образовању у посљедњих петнаест година, за теме и предмете из најзначајнијих хуманистичких и друштвених области – као што су филозофија, социологија и психологија – остаје све мање мјеста. Реформом из 2004. године у средњим стручним школама знатно је смањен број часова или су потпуно укинути предмети из области друштвено-хуманистичких наука.

4. Међународним документима и националним законима гарантовано је да свако има право на слободу вјероисповијести, односно да може да изабере да ли ће уопште бити вјерник или не. У потпуности се залажемо за поштовање и примјену тих основних права. Увођењем конфесионалне вјеронауке не омогућавамо развој компетенција за живот у 21. вијеку: социо-емоционалне компетенције, критичко мишљење, рјешавање проблема, креативност, медијска писменост, освијештеност о сопственим процесима мишљења и учења, предузетништво и продуктивност, те однос према свом здрављу и еколошка свијест. Сматрамо да само образовање темељено на универзалним хуманистичким принципима и вриједностима може бити основа за стварање личности које ће умјети да се на прави начин носе са изазовима савременог свијета''.

(БН)